Mito i korupcija - Poslovna etika 2

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.



Mito i korupcija su ozbiljan problem današnjice za mnoge zemlje sveta, a pogotovu za zemlje u tranziciji i nerazvijene zemlje. Mnogi upozoravaju na postojanje tradicije za postojanje mita, ali to su samo izgovori kojima se želi izbeći odgovornost za situaciju u kojoj se nalaze.
Svako društvo u svetu smatra da se nikako ne može moralno ni zakonski prihvatiti politički položaj za radi javnog bogaćenja na račun javnog interesa.
Može se reći da je korupcija u stvari nedostatak društvenih normi koje bi morale da se poštuju. Takođe usvojena pravila u ekonomskom svetu se nedovoljno poštuju ili sankcionišu od strane aparata državne vlasti, ali ponovo u interesu političke elite.


Definicije pojmova

MITO

Prema Rečniku Matice srpske mito u srpskom jeziku označava novac ili neku drugu vrednosnu stvar kao dar, nagradu kojom se neko (obično ko je na vlasti, ko ima uticaja) pridobija da udovolji davaočevoj želji (najčešće na nepošten, nezakonit način). Postoji i starija reč diškrecija, koja označava mito, podmićivanje. Reč korupcija je u upotrebu ušla relativno kasno.
Stariji izvori pominju mito i podmićivanje. U zapisima Mitropolita Mojsija Petrovića iz XVIII veka, gde su zapisani finansijski troškovi, jedna od velikih rubrika koja je išla na teret mitropolitovog dvora bili su prezenti i diškrecije. Mitropolit, prilikom zvanične posete Beču 1731. godine, zapisuje da su svi očekivali ili prezent ili diškreciju zapisujući da su oni učinjeni “na cesarskoj kapiji”, “lokajem viceprezidenta”, “šutu cesaričinu” a uz učinjenu diškreciju nekom činovniku Rehkronu dodao je “njegovo novo leto neće poginuti” Jakov Ignjatović u romanu Patnica (1888) navodi sledeće: “Eto što vidiš tu živad. Jedno se kolje a dva se donesu. Znaš, seljaci su još dobri, oni svom sucu donesu diškreciju”. I Dositej Obradović je morao da miti: “Obijao je pragove visokim činovnicima dvorskim, trudeći se da ove zadobije diškrecijama koje zveče i koje golicaju nepce”. Vuk Stefanović Karadžić zabeležio je u svom Rečniku jedan dvostih koji glasi: I u kmestvo sijedali krivo, i prokleto uzimali mito. ..

Sadržaj:

Uvod
1.Definicije pojmova
1.1.Mito
1.2.Korupcija
2.Odnos narodne tradicije prema korupciji
2.1.Osnovni uzroci korupcije
2.2.Borba protiv korupcije
Rezime
Zaključak
Ključne reči
Literatura 3 ....... 15