Misija MMF-a u Beogradu obrada članka

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžmenta, marketinga, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planova, makroekonomije, mikroekonomije, preduzetništva, upravljanja ljudskim resursima, carine i porezi.

Neosporno je da su novine tokom proteklih nekoliko vekova uticale na kulturu i politiku, i da su igrale važnu ulogu u poslovnom životu, i uticale na svakodnevni život miliona ljudi.

Kakvu ulogu novine imaju u našim životu? August fon Scheltzer je rekao: "Lud je onaj koji nikada ne čita novine, a još luđji je onaj koji veruje u ono što čita samo zato sto piše u novinama". Možda zvuči kao teorija zavere, ali pažljivo birajte koje novine ćete čitati, i u šta ćete od pročitanog poverovati. Treba imati na umu da to sto svakodnevno čitamo novine utiče na naše stavove, ponašanja i čak na naša osnovna moralna načela.

Časopis Nova srpska politička misao, iz koga sam našla članak na osnovu kog ću obraditi ovaj seminarski rad, kao i većina novina u našoj zemlji postoji i u elektronskom izdanju, ovaj dnevni list uglavnom se bazira na objavljivanju članaka iz ekonomije, politike ali isto tako daje i informacije i o svim drugim dogadjajima u zemlji i svetu..

Autor članka "Misija MMF-a u Beogradu", na osnovu kojeg baziram svoj rad je Dejan Mirović, inače članak je objavljen 14. februara 2010. godine u on-line izdanju časopisa Nova Srpska politička misao i nalazi se na internet adresi http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/mi...radu.html.

Značaj ovog članka ogleda se u činjenici da je autor želeo da nam ukaže na značaj ali isto tako i na pogubnost stranih kredita u našoj ekonomiji, znamo da od stabilne i jake ekonomije zavisi i prosperitet i budućnost svake države i da nam na ovaj način ukaže o značaju stranih direktnih investicija koje utiču na našu privredu i celokupno stanje u našoj zemlji..


Rezime

MMF pozajmljuje novac zemljama članica koje imaju finansijke poteškoće, odnosno zemljama koje nemaju dovoljno stranih valuta da plate ono što su kupili od drugih zemalja. U svaku zemlju novac stiže na različite načine: od izvoza, od davanja usluga(bankarsko poslovanje i osiguranje), od turizma, od stranih investicija ili finansijkih pomoći. Ukoliko se zemlje zaduže previše, suočavaju se sa brojnim neprijatnim situacijama: opadanje kupovne moći, smanjenje izvoza...Zemlja članica MMF-a može zatražiti pomoć od organizacije koja bi trebala da pomogne u utvrđivanju uzroka loše ekonomske situacije i načina za njeno razrešenje. Karakteristika koja definiše i Svetsku banku i MMF je njihova upotreba uslovljenosti. To znači da se pozajmice, krediti i finansiranje projekata daju pod striktnim uslovima. Iako se sve pozajmice daju pod određenim uslovima (kao što je vremenski plan vraćanja duga) uslovljenost se odnosi na određeni broj strogih ekonomskih i političkih uslova koji mogu da pretvore pozajmicu u političko sredstvo. Standardni uslovi (naročito oni povezani sa programom strukturalnog prilagođavanja) su postavljeni s ciljem da poboljšaju efikasnost korišćenja resursa jedne zemlje da bi se stimulisao rast i stabilizovala ekonomija. Formalna usovljenost i programi pomoći razvoja se donose na osnovu pregovora između Svetske banke i vlade neke zemlje. Međutim, pregovori su veoma jednostrani i uslovi su manje-više standardni od jedne do druge zemlje. Pri pozajmljivanju sredstva Fond se drži dva osnovna principa. Prvo, sredstva Fonda postoje za dobrobit svih članova, tako da se od svakog člana koji pozajmi novac očekuje da se taj novac vrati čim se problem reši. Drugo, pre nego što Fond odobri kredit, član mora da pokaže kako će da reši svoje finansijske probleme i kako će kredit da vrati u periodu od 3 do 5 godina (izuzetno do 10).

Logika ovog principa je vrlo jednostavana: zemlja koja traži kredit od MMF-a je prezadužena, odnosno previše troši. Ukoliko ekonomske reforme ne urode plodom, kredit će biti potrošen i ući će u dug. Znači kreditiranje se vrši samo ako postoji realna šansa da se problem prevaziđe i da se pozajmljena sredstva efikasno iskoriste.

Međutim sve češće se ističe da većina zemalja uspeva da vodi svoju ekonomsku politiku i bez nadzora MMF-a, razvijajući svoje mehanizme za izbegavanje finansijskih kriza, preko nezavisne nacionalne banke, uskraćivanja svake mogućnosti da doštampava manje vredan novac, zatim preko naručivanja nezavisnih ekspertskih analiza itd.

Opravdano je pitanje da li smo zaista spremni da izađemo iz patronata ili nam još treba upravljačka ruka MMF-a.

Ko su akteri u članku?

Akteri u članku "Misija MMF-a u Beogradu" su šef misije MMF-a za Srbiju gospodin Albert Jeger i Vlada Republike Srbije, inače organizaciju MMF-a najkraće možemo definisati kao: Međunarodni Monetarni Fond (MMF) (na engleskom International Monetary Fund-IMF) je međunarodna organizacija zadužena za nadzor globalnog finansijskog sistema nadziranjem kamatnih stopa i bilansa plaćanja, kao i za pružanje tehničke i finansijske pomoći državama članicama..

Ko oseća ekonomske posledice događaja i procesa opisanih u članku?

Ekonomske posledice ovog dogadjaja opisanog u članku oseća celukupno srpsko društvo i ekonomija naše zemlje, posebno najveće posledice iz svega opisanog u članku odraziće se na na naše penzonere, bolesnike, đake, ali i srpsku državu i državna preduzeća. To treba jasno reći. Bez obzira na to da li je to politički korektno i popularno u sadašnjem trenutku, takođe značajno smanjenje državne administracije u praksi će značiti i odlazak kvalifikovanih kadrova iz državnih preduzeća. Oni će se zapošljavati na nekim drugim poslovima, uglavnom kod stranih poslodavaca za bolje plate. To će neminovno dovesti do slabijeg kvaliteta usluge koje pruža država.

Ko i na kakav način pokušava da utiče na pozitivan ishod događaja i procesa obrađenih u članku?

Sklapanjem aranžmana sa MMF-om Vlada Republike Srbija bi značajno smanjila rizik od većih makroekonomskih lomova i ulila bi dodatno poverenje stranim investitorima u sigurnost ulaganja u Srbiju. Jedan od načina za izlazak iz krize ili za ublažavanje efekata krize jeste upravo kreiranje uslova za značajnije privlačenje stranih direktnih investicija.