Metodologija carina

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžmenta, marketinga, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planova, makroekonomije, mikroekonomije, preduzetništva, upravljanja ljudskim resursima, carine i porezi.

Carina predstavlja obavezu uvoznika – izvoznika da, u momentu kada roba prelazi nacionalnu granicu, plati propisanu sumu novca u korist države. Carina predstavlja vrstu posrednog poreza koji se naplaćuje kada roba prelazi carinsku liniju. Cilj carine nije da poveća državni prihod, već zaštita domaće proizvodnje, naročito one koja tek počinje da se razvija.

Carine predstvljaju stabilan i dugoročan instrument regulisanja spoljne trgovine i zaštite domaćeg tržišta. U većini zemalja carinska tarifa se propisuje zakonom. Carinska tarifa ne može da se menja od slučaja do slučaja i prema trenutnoj potrebi kao drugi instrumenti spoljnotrgovinske politike.

Osnovna podela carina, po kriterijumu kretanja robe u odnosu na nacionalno tržište, je na uvozne, izvozne i tranzitne carine.Podela carina prema cilju primene je na zaštitne, fiskalne, prohibativne i retorzivne. Takođe, carine mogu biti autonomne i ugovorne (konvencionalne).


Pojam carine i robne razmene

Carina predstavlja dažbinu koja se naplaćuje, najčešće, na uvoznu robu u vidu novčanog iznosa, a po utvrđenim carinskim stopama u Carinskoj tarifi, bilo u cilju zaštite domaće privrede, fiskalnih, socijalnih i drugih razloga. Kod nekih zemalja postoji i carina na robu koja sa izvozi iz zemlje, npr. u Indiji na žitarice u cilju prehranjivanja domaćeg stanovništva.

Pojam carine

Pojam carine i uloga carina je zaštita domaće proizvodnje, a sekundarna uloga fiskalni efekat koji ona ispoljava pri punjenju budžeta određene države.
Carine koje se najčešće javljaju su:
1. Po pravcu kretanja:
o uvozne
o izvozne
o provozne (tranzitne)
2. Po svrsi carine:

a) fiskalne (finansijske) i zaštitne (ekonomske) – fiskalna se uvodi radi povećanja prihoda države, tako npr., ako bi neka severno-evropska država uvela carinu na juzno voce, to bi predstavljalo fiskalnu carinu jer ne bi imala zaštitni karakter po domaću proizvodnju. Međutim, naplata carine na robe koje se trenutno u zemlji ne proizvode, ali se u skoroj budućnosti očekuje proizvodnja, predstavljala bi zaštitnu carinu. Zaštitna carina se uvodi u cilju zaštite domaće proizvodnje od inostrane konkurencije.

b) Socijalno-politička carina – uvodi se iz socijalnih i političkih razloga, i tu se radi mahom o izvoznoj carini na određene proizvode, npr. životne namirnice.

3. Po načinu obračuna:

a) carine prema vrednosti robe – robu manje vrednosti manje tereti u odnosu na vredniju i skuplju robu.
b) specifične carine – obračunavaju se po jedinici mere, npr. po komadu, litru, metru, kilogramu i sl.
c) kombinovane (mešovite) carine – predstavljaju vid kombinacije prethodne dve.