Metodološka pravila

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
 
Autor Poruka
derrick Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 3,096
Pridružen: Jul 2009
Poruka: #1
Metodološka pravila
Bez obzira, na različita tumačenja teoretičara i mnogih autora koji se bave problematikom strukture stručnih i naučnih saopštenja, svi se slažu u jednom - pisani radovi ne mogu da budu bez: naslova, sadržaja, uvoda, glavnog dela, zaključka i bibliografije. U nastavku ćemo predstaviti ove elemente, koji su obavezni za sve pisane radove.

Naslov

Naslov kao najuočljiviji i najčitaniji deo svakog stručnog rada (to je prva informacija koju čitalac dobija o samom radu), mora upućivati na osnovni sadržaj rada. Osnovni zahtevi za valjano definisanje naslova su: kratkoća, preciznost i usmerenost na predmet o kome se piše. Naslov ima dvostruku namenu - da ukaže na sadržaj dela i čitaocu pruži početnu informaciju da li je delo u oblasti njegovog interesovanja, i da, u kompjuterskim bazama podataka, pojednostavi razvrstavanje i klasifikovanje radova prema naučnim oblastima i disciplinama. Zato se često i kaže da je naslov ogledalo ili izlog pisanog rada.

U praksi se naslov najčešće formuliše poslednji. Obično se na početku izrade rada daje tzv. radni naslov koji se kasnije u toku pisanja rada može promeniti. Ukoliko naslov nije preuzet sa unapred objavljene liste tema, onda ga student formuliše u saradnji sa mentorom, vodeći računa da naslov bude jasan, privlačan i dovoljno informativan. Naslov se piše punim nazivom, kratko, bez skraćenica i suvišnih reči. Najbolje je da naslov ne prelazi dužinu jednog reda normalnog teksta na papiru formata A-4.

Predgovor

Predgovor nije obavezan deo seminarskih radova, niti završnog rada, međutim, ukoliko stručni rad, ipak, sadrži predgovor njegovo mesto je odmah posle naslovne strane. Predgovor je deo strukture u kome autor obično navodi motive za izradu, razloge zbog kojih se opredelio da piše o određenoj temi, ukazuje na ciljni auditorijum kojem je rad namenjen, navodi značajnije karakteristike pisanog dela i procesa njegove izrade, objašnjava eventualne poteškoće i ograničenja na koja je nailazio tokom izrade rada, i obično na kraju izražava zahvalnost svima onima koji su mu pružali pomoć i podršku kako bi rad bio što kvalitetniji i bolji. Ukoliko se student, ipak, odluči da u svoj rad uvrsti predgovor, tada bi trebalo voditi računa da predgovor bude srazmeran obimu rada, tj. ne bi trebalo da bude duži od jedne stranice teksta.

Sadržaj

Sadržaj je obavezan deo svakog stručnog rada. Sadržaj za autora predstavlja plan rada i orijentaciju za izradu dela, a za čitaoce sistematizovan pregled strukture rada koji mu pruža osnovnu informaciju o delovima rada i mestu na kojem se oni nalaze u radu. U sadržaj se unose glavni naslovi i podnaslovi i njima odgovarajući brojevi strana (numeracija naslova i podnaslova treba da bude ista kao i u tekstu rada) i redni brojevi početnih strana svih delova rada (počeci pojedinih paragrafa, bez obzira, da li su numerisani ili posebnom vrstom slova izdvojeni, ne unose se u sadržaj). Sadržaj se najčešće nalazi na početku rada - pre uvoda, a posle predgovora (ako rad ima predgovor) ili posle naslovne strane (ako rad nema predgovor). Sadržaj, po pravilu, ima stepenasti oblik, ređe linijski. U stepenastom obliku naslovi uvodnog dela, glavni naslovi, zaključak, literatura, prilozi i sl. upisuju se od početka leve ivice strane. Podnaslovi se uvlače stepenasto udesno i tako im se dodeljuje onaj nivo i značaj koji imaju u strukturi dela. U linijskom obliku svi naslovi, međunaslovi i podnaslovi počinju od leve ivice strane.

Pošto sadržaj predstavlja tekstualno-numerički pregled delova rada, piše se nakon završetka pisanja teksta i obeležavanja rednog broja stranica. Stručni radovi kao što su seminarski i završni rad, ne bi trebali da imaju više od četiri do pet glavnih naslova u svom sadržaju. Oni se dalje raščlanjuju na podnaslove (odeljke) i odlomke. Svi su oni označeni decimalnim jedinicama i brojem strane, kako bi lakše mogli pronalaziti početak navedenih celina.

Uvod

Tekst seminarskog i završnog rada obavezno počinje uvodom, koji se nalazi odmah iza sadržaja i obično je obima od jedne do dve strane teksta. Cilj uvoda je da se čitaoci zainteresuju za predmet istraživanja na jedan jasan, jezgrovit i informatiavan način. U uvodu se ništa ne dokazuje, nego se na originalan i zanimljiv način prilazi problemu, prezentuje značaj teme i razlozi zbog kojih se student opredelio da istražuje određeni problem. Reč \'\'uvod\'\' piše se velikim slovima (UVOD) i strana na kojoj se nalazi označava se rednim brojem 1.

U stručnim radovima uvod nije toliko formalizovan kao što je to slučaj sa nučnim delima i zato se autoru ostavlja širok prostor za izbor načina na koji će prići problemu i predmetu i zainteresovati čitaoce za njih. Mišljenja o sadržaju uvoda nisu u potpunosti usaglašena, ali se većina teoretičara slaže da uvodna razmatranja treba da obuhvataju:
• definisanje osnovnog sadržaja rada (problem i predmet istraživanja);
• kratak osvrt na istorijat razvoja problema;
• osnovni motivi i razlozi izbora teme;
• određivanje osnovnog cilja istraživanja;
• postavljanje osnovne hipoteze i eventualno pomoćnih (posebnih) hipoteza;
• navođenje svih metoda koje su korišćene u istraživanju problema;
• korišćenje izvora informacija;
• ukazivanje na teorijski i praktični značaj obrade izabrane tematike;

Radi lakšeg snalaženja u nastavku ćemo dati određene metodološke napomene kojih se treba pridržavati kod pisanja uvoda (posebno završnog rada). Svaki student tokom školovanja dobije zadatak da reši određeni problem u izabranoj stručnoj oblasti. On će uvek svoje istraživanje započeti formulisanjem problema i predmeta istraživanja. Problem istraživanja je ključni deo projekta koji treba da ukaže šta će se raditi. Dakle, to je opisni deo u kojem se objašnjava problematika koja će se istraživati, odnosno razlozi zbog kojeg se radi istraživanje. Problem se najčešće formuliše u obliku pitanja. Sve ono što dalje sledi je traženje pravog odgovora na to pitanje. Na osnovu problema istraživanja definiše se predmet istraživanja - s čim će se problem rešavati, tj. u kojim prostorima, određenim karakteristikama i sposobnostima, veštinama, tehnikama, metodima, događajima i sl.

Primer problema istraživanja:
U kojoj meri će korišćenje imidža proizvoda/usluga i realizacija programa korporativnog identiteta, doprineti ostvarivanju marketinških ciljeva u organizaciji... (navesti organizaciju, preduzeće, firmu, kompaniju)?


Primer predmeta istraživanja:
U teorijskom smislu predmet istraživanja je u daljoj deskripciji imidža i korporativnog identiteta kojim se bliže želi precizirati sam problem istraživanja. Predmet istraživanja se može odnositi na dalju razradu značaja i uloge imidža i korporativnog identiteta u kontekstu glavnih i krajnje neophodnih opredeljujućih strategijskih pravaca u realizaciji marketing ciljeva, programa i zadataka.

Ciljevi istraživanja se uvek moraju vezati uz postavljeni problem i predmet istraživanja. U jednoj ili dve rečenice treba precizno definisati šta se želi postići tim istraživanjem. Drugim rečima, cilj istraživanja treba da nam otkrije ono što smo definisali kao nepoznato, kao problem. Cilj može biti pragmatičan - da se ustanove koristi koje možemo očekivati od dobijenih rezultata istraživanja, ili može biti naučni - da se pruži opšti uvid u neku pojavu ili proces, da se objasne uzročno-posledične veze, ili možda da se predvide buduća kretanja.


Primer cilja istraživanja:
U teorijskom smislu predmet istraživanja je u daljoj deskripciji imidža i korporativnog identiteta kojim se bliže želi precizirati sam problem istraživanja. Predmet istraživanja se može odnositi na dalju razradu značaja i uloge imidža i korporativnog identiteta u kontekstu glavnih i krajnje neophodnih opredeljujućih strategijskih pravaca u realizaciji marketing ciljeva, programa i zadataka.

Na osnovu tako definisanog predmeta i cilja istraživanja postavlja se opšta (osnovna ili generalna) hipoteza i eventualno posebne hipoteze. Dobra hipoteza je relevantna, jednostavna, proverljiva i adekvatna predmetu istraživanja. Ona je zapravo mogući odgovor na postavljeno pitanje u problemu istraživanja. U jednoj ili dve izjavne rečenice treba nedvosmisleno definisati tvrdnju, tj. formulisati osnovnu hipotezu, koja će se korišćenjem odgovarajućih naučnih metoda testirati, proveravati i na kraju, kroz obradu rezultata istraživanja potvrditi ili osporiti (odbaciti).

Primer osnovne hipoteze:
Polazeći od predmeta i cilja istraživanja osnovna hipoteza bazirala se na pretpostavci da je današnje globalno tržište prezasićeno proizvodima i uslugama kompanija, koje su kvalitetom, cenom i distribucijom već izjednačene. Jedina šansa da kompanije diferenciraju svoje proizvode/usluge bolje od drugih, takođe, uspešnih kompanija nalazi se u intenzivnoj promociji koja vodi ka njihovom favorizovanju u procesu kupovine na tržištu. Posebno je značajna promocija koja insistira na imidžu marke i kreiranju korporativnog identiteta, zasnovanih na psihološkom diferenciranju proizvoda/usluga kao pogodnih marketinških strategija i ključnih faktora uspešnog poslovanja na sve globalnijem svetskom tržištu.

Važno je da se za osnovnu hipotezu i svaku pojedinačnu (posebnu) hipotezu iznose činjenice, vrednosni sudovi i argumenti koji joj idu u prilog, kao i oni koji je osporavaju. Te činjenice i vrednosni sudovi mogu se na odgovarajući način predstaviti u samom tekstu ili u prilozima. Potrebno je čitaocima predočiti i naučne metode koje su korišćene, radi stvaranja potpunije predstave o načinu potvrđivanja ili osporavanja hipoteze. Ako je hipoteza u celini potvrđena, zaključak u tekstu je identičan njenom stavu. Kada je hipoteza opovrgnuta ili samo delimično potvrđena, zaključak se razlikuje od stava hipoteze i sadržaja koji se tim stavom \'\'pokriva.\'\' Postupak verifikacije se ponavlja za svaku narednu pojedinačnu hipotezu (ako rad sadrži posebne hipoteze).

Glavni deo rada

Osnovni tekst ili glavni deo rada, odnosi se na razradu izabrane teme i on obično sadrži više logičnih celina označenih odgovarajućim naslovima i podnaslovima. Taj deo teksta je centralni, najduži i najvažniji element strukture rada. U glavnom delu stručnog rada, po pravilu, se daju odgovori na definisani predmet istraživanja, odnosno potvrđuju ili osporavaju hipoteze koje su formulisane projektom istraživanja. Drugim rečima, prikazuju se teorijski osnovne definicije, praktični ilustrativni primeri (po pravilu originalni), i rezultati koji se odnose na zadatu temu. Obično se struktura osnovnog teksta vezuje za način istraživanja. Ako govorimo o empirijskim istraživanjima, struktura se izvodi prema sistemu hipoteza empirijskog karaktera, koje se verifikuju na osnovu empirijskih podataka. Kod teorijskih istraživanja, struktura se izvodi prema operacionalnom određenju predmeta istraživanja, gde se hipoteze torijskog karaktera verifikuju na osnovu vrednosnih sudova i logičkih argumenata.

Pri izlaganju izabrane teme u glavnom delu rada, treba voditi računa da sadržaj osnovnog teksta bude koncipiran na sledeći način:
• U prvom delu, koji je najčešće eksplikativan (tiče se objašnjenja), treba izložiti istorijat nastanka određenog problema, uputiti čitaoca na dosadašnja istraživanja i rastumačiti određena teorijska saznanja o problemu istraživanja.
• U drugom delu, koji je analitički i eksperimentalan, treba izložiti činjenice, podatke, zapažanja i ideje do kojih se došlo na osnovu proučavanja literature, korišćenja različitih izvora informacija (Internet, TV, štampa), analize tuđih istraživanja, kao i ličnih istraživanja, a sve sa jednim ciljem - verifikacije hipoteza.
• U trećem delu, koji je praktičan deo, predlažu se konkretna rešenja problema, daju se preporuke za dalja istraživanja ili se predviđa dalji razvoj situacije izloženog problema. U ovom delu izrade rada student treba da pokaže da je u mogućnosti i da je sposoban da analizira rezultate do kojih je došao u svojim istraživanjima.

Zaključak

Zaključak je završni deo stručnog rada (osnovnog teksta) u kojem se na koncizan, jezgrovit, precizan i logičan način iznose rezultati i saznanja do kojih se došlo u obradi teme. On treba da sadrži odgovore na postavljena pitanja u uvodu i u njemu se potvrđuje ili osporava osnovna hipoteza. U zaključku se često ponavljaju najbitnije činjenice i stavovi iz glavnog dela rada, ali treba voditi računa da se ne koriste iste formulacije i iste rečenice. Zaključak se može napisati na dva osnovna načina:
• prvi je da se zaključci koji su izvedeni na osnovu verifikacije hipoteza, doslovno prepišu,
• drugi - da se uradi sinteza zaključaka koji su izvedeni na pojedinačnim i posebnim nivoima.

Prednost prvog načina je u tome što se svi zaključci o verifikaciji hipoteza prikazuju na jednom mestu - na kraju globalne strukture saopštenja. Međutim, takav način prikazivanja zaključaka - sa doslovnim ponavljanjem delova - opterećuje tekst nepotrebnim sadržajima i destimuliše čitaoca. Drugi način je prihvatljiviji, ali od autora zahteva dodatne napore, jer je potrebno da se iz pojedinačnih i posebnih zaključaka, analogno obimu i značaju razmatranog sadržaja, izvede valjana sinteza i to prikaže u zaključcima dela. Dakle, zaključak nije ponavljanje onoga što je u tekstu rečeno. On je logičko-filozofska kategorija koja sadrži novu misao. Izvodi se sintetizovano po zakonima logike i oslanja samo na one teze koje su u glavnom delu rada prikazane. Zaključak je novi kvalitet koji ima čvrstu vezu s tekstom glavnog dela rada i ne može se izvoditi na osnovu onoga što u prethodnom tekstu nije prikazano. Kao takav, on predstavlja sintezu doprinosa pisanog rada nauci ili struci.

Zaključak se piše na posebnoj strani, velikim slovima, a njegova dužina obično je od jedne do dve strane teksta. Zaključak se, po sadržaju i obimu, piše u skladu sa tekstom glavnog dela, prema naslovima i podnaslovima. Ne sme imati tabele i ilustracije, a po pravilu nema citata i fusnota.

Literatura

Literatura (završna bibliografija) je spisak svih citiranih dokumanata u radu, kao i korišćenih izvora, poređanih po azbučnom ili abecednom redu. Svi izvori moraju biti numerisani rednim arapskim brojevima. Ako postoji više izvora, razvrstavamo ih tako što prvo navodimo knjige, potom stručne i naučne časopise, zbornike radova, zakone, enciklopedije, rečnike, i na kraju spisak Internet stranica. Naslov \'\'LITERATURA\'\' piše se na vrhu stranice, velikim slovima tipa Times New Roman, veličine - 14; bold stilom.


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
04:18 AM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Hrvatska pravila za radove Dzemala 0 1,302 22-06-2010 03:24 PM
zadnja poruka: Dzemala
  Pravila finansiranja (2) Vesnica 0 1,702 09-05-2010 10:48 PM
zadnja poruka: Vesnica
  Pravila finansiranja Vesnica 0 2,775 09-05-2010 12:25 PM
zadnja poruka: Vesnica
  Pravila pisanja radova - jedno od mogucih derrick 0 9,929 06-05-2010 01:25 PM
zadnja poruka: derrick

Skoči na forum: