Metodika informatike

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz informatike.

U oblasti informatičkog obrazovanja metodika informatike proučava pojedine pojave, njihove uzroke i posledice, utvrđuje zakonitosti tih pojava i ukazuje na nepovoljne i povoljne uzroke sa ciljem da se postignu optimalni rezultati u informatičkom obrazovanju*.

Osnovni elementi koji spadaju u predmet istraživanja metodike informatike kao naučne discipline su:
analiza društveno postavljenog cilja, određivanje, razrada i formuliranje zadataka nastave "svog" predmeta;
• određivanje (i stalno razvijanje) spoznajne, vaspitne, obrazovne i preltične društvene vrednosti sadržaja, njegovo značenje za svestrani razvoj ličnosti i osposobljavanje učenika;
• izbor, razrada kriterijuma, metoda i postupaka izbora, oblikovanja i struktuiranja (te selekcija) sadržaja nastavnog predmeta i njegovo kontinuirano usavršavanje (naučno stvaranje programa "svog" nastavnog predmeta, u cilju sprečavanja preopterećenosti programa i njegovog stalnog osavremenjivanja);
• izučavanje i usavršavanje metoda i organizacije rada u nastavi, koje najbolje odgovaraju cilju, zadacima, sadržaju, i psihofizičkoj razvijenosti učenika;
• planiranje, projektovanje i pripremanje za neposredno izvođenje nastave, te racionalna organizacija i efikasna realizacija nastave;
• izrada, oblikovanje i opremanje udžbenika, te ostale nastavne opreme, za što efikasniju realizaciju nastave "svog" nastavnog predmeta;
• istraživanje korelativnih veza sadržaja vlastitog sa sadržajima drugih nastavnih predmeta, kako bi se što efikasnije ostvario opšti cilj i zadaci vaspitno-obrazovnog procesa;
• naučna razrada i stalno unapređivanje sadržaja, formi i organizacije metodičkog osposobljavanja nastavnika;
• stalna izgradnja i usavršavanje vlastitog naučno-metodološkog sistema unapređivanja metoda vlastitog naučno-istraživačkog rada i naučno uobličavanje vlastite teorije.*

Prema tome, celokupna nastava u školi, a time i nastava svakog pojedinog predmeta, ima zadatak da na odgovarajućem nivou (zavisno od vrste i stupnja škole) osposobljava pojedinca za život. U tom smislu cilj nastave predstavlja očekivane promene ličnosti, čiji je rezultat kompletna osposobljenost ličnosti. Biti osposobljen za život i rad na određenom nivou, znači znati šta, kako i na temelju čega raditi - obrazovanje; umeti na temelju stečenih znanja, veština, navika i sposobnosti, konkretno izraditi, napraviti - izgrađenost; te hteti na temelju stečenih stavova i razumnih interesa imati volju da se izradi, napravi - vaspitanje.

Sistem osnovnih pojmova koji smo ovde samo u elementarnim naznakama obrazložiti, ipak unosi više jasnoće i preciznosti kako u svakodnevnu komunikaciju tako i u naučno razmatranje pedagoške, didaktičke, a osobito metodičke problematike. Da sadašnji sistem (trijada - vaspitanje, obrazovanje, nastava) osnovnih pedagoških pojmova unosi zbrku ( pa i među pedagoške naučnike), nisu pokazala samo teorijska nego i mnoga eksperimentalna ispitivanja.
Metodika informatike jeste naučna disciplina, ako je izgradila svoj metodološki sistem, sistem svojih pravila, zakonitosti spoznaja. Međutim, njena specifičnost je u tome što mora biti nešto više od nauke, nešto što nije i ne može biti nauka. To određenje ne treba shvatiti kao nedostatak ili degradaciju metodike.
Efikasnost nastave informatike, u direktnoj je zavisnosti od kvaliteta, raznolikosti i načina metodičkog delovanja. Koja su metodička rešenja za ostvarivanje visokog stepena kvaliteta i samim tim i efikasnosti nastave infomatike?

Kvalitet procesa savremene nastave i učenja ogleda se u:
• kvalitetu nastavnika koji služe kao posrednici između dece i znanja;
• procesa nastave fokusiranog na dete;
• interaktivnim metodama nastave sa aktivnim učešćem đaka;
• fokusiranje nastave na postignuća učenika a ne na puku realizaciju nastavnog programa;
• korišćenje formativnih metoda za ocenjivanje učenika;
• kvalitet postignuća u učenju ogleda se između ostalog u eliminaciji mehaničkog učenja napamet i nepotrebnog ponavljanja;
• obezbeđivanju učenicima suštinska znanja koja se aktivno mogu koristiti u daljem obrazovanju i u životu uopšte;
• koncentrisanju na informatičku pismenost;
• krajnji ishod kvalitetnog obrazovanja jeste osposobljenost učenika da koriste svoja novostečena znanja i veštine van školskog konteksta.

2. CILJEVI INFORMATIČKOG OBRAZOVANJA

U skladu sa razvojem informatike i informatičke tehnologije odvija se, ili «mora se odvijati» proces modernizacije nastave i učenja, a to znači stalno unapređivanje obrazovnog rada na osnovama uklapanja obrazovanja u informatičku epohu tehničko-tehnoloških okruženja. U eri informatike sva tehnološka okruženja i u okviru njih procese, obeležila je nova pradigma koja se karakteriše kulturom elektronskog komuniciranja, a nju u osnovi simbolizuje informatička tehnologija. Donedavno ključno pitanje „Kako ?“ danas postaje ravnopravno sa pitanjem „Šta ?“.

Nastava informatike u veoma bliskoj budućnosti mora u osnovi počivati na pricipima dinamičnosti i fleksibilnosti, što znači da treba iskonstruisati takav model koji će dozvoljavati smišljeno i dobro isplanirano ali i brzopotezno modernizovanje sadržaja u nastavi informatike. Model koji se bavi pitanjima vezanim za fenomen informacije kao osnove saznajnog procesa i informacionim sistemima i procesima u nastavi i učenju pomoću informatičke tehnologije, ne može i ne sme biti statičan u svim svojim segmentima, a to znači opet konstrukciju kompletnog modela sa dinamičkom strukturom. Činjenica je da su ideje, znanje i informacije bazični resursi na kojima će se zasnivati razvoj društva. Informatizacija obrazovanja predstavlja specifičan proces koji se detaljno planira i realizuje po etapama, zahvatajući, pri tome, sve segmente strukture i procese iz sistema obrazovanja.

U planovima razvoja sistema obrazovanja u svetskim rešenjima zapaženo mesto zauzima informatičko obrazovanje, koje započinje upisom u osnovnu (obaveznu) školu i traje do završetka srednjeg obrazovanja.

Uvođenje svakog novog kurikuluma zahteva pažljive pripreme, upravljanje, pomoćna sredstva, obrazovanje nastavnika i stalno praćenje i unapređivanje rada. Iskustvo pokazuje da informatika nije izuzetak, naprotiv, u informatici i računarstvu se dešavaju vrlo brze promene, pa je stoga potrebna godišnja, a možda i kraće od toga, podešavanje programa, odnosno njegovo aktuelizovanje.

Informatika je u suštini pragmatičan predmet. Veštine u informatici se najbolje stiču kroz praktičan rad na i sa kompjuterima; informatičko znanje razvija se efikasnije unutar praktičnog okruženja.

To postavlja probleme kada postoji ograničenje u raspolaganju opremom koja pomaže nastavu informatike, ali bitno je imati strategiju u primeni