Medijumi za prenos podataka - računarske mreže i komunikacija

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz informatike.

Prvi informatički uređaji su se uglavnom koristili za prenos podataka po govornim kanalima.U početku su to bili glomazni i teški uređaji sa malom radnom memorijom.Takvi uređaji koristili su se za primopredaju tekstualnih poruka uglavnom u ASCII kodu, simbola u vidu linija, standardnih i specijalnih grafičkih simbola.Daljim razvojem i usavršavanjem računarske opreme sistemi dobijaju funkcije kao što su prikupljanje, obrada, prikaz i prenos podataka.Korisnici na jednoj lokaciji sa lakoćom mogu koristiti zajedničke podatke koji se nalaze na udaljenim lokacijama i vršiti njihovu razmenu, kao i postojanje centralne baze podataka koja je svima na raspolaganju.Ono sto je jako vazno pri prenosu podataka jeste da brzina prenosa bude maksimalna, t.j. da nema uskih grla, da nema pojave grešaka pri prenosu t.j. da poruka stigne ispravno i omogućavanje prenosa poruke većeg memorijskog kapaciteta.
U nastavku su obrazloženi medijumi i uređaji bez kojih prenos podataka ne bi bio omogućen I efikasan.

PRENOSNI PUTEVI

Karakteristike prenosnih puteva predstavljaju jedan od najvažnijih elemenata sa aspekta projektovanja mreža za prenos podataka.Troškovi linije veze su najčešće dominantni u ukupnim troškovima komunikacija na velika rastojanja, za razliku od mreža za komunikaciju na mala rastojanja kod kojih troškovi komunikacione opreme mogu biti značajniji. Upravo je to i razlog da se pri projektovanju telekomunikacionih mreža posebna pažnja posvećuje izboru prenosnih (transmisionih) medijuma.Pri prvim realizacijama prenosa informacija koristili su se bakarni provodnici, da bi se početkom prošlog veka počeo koristiti i radio kanal.

Prenosni putevi se generalno mogu podeliti na:
Vođene (elektromagnetni talasi su vođeni kroz medijum od čvrstog materijala, kao što je bakarna parica, koaksijalni kabl ili optički kabl).
Nevođene (elektromagnetni talasi se ne vode kroz medijum od čvrstog materijala već se prostiru kroz atmosferu i slobodni prostor).
Najčešće korišćeni medijumi za prenos su bakarna upredena parica, optičko vlakno i radio kanal.

U vođene prenosne puteve spadaju:
-upredena parica,
-koaksijalni kabl
-optičko vlakno.

UPREDENA PARICA

Predstavlja najviše korišćeni i najjeftiniji prenosni medijum i za analogni i za digitalni prenos.Sastoji se od dve izolovane bakarne žice (prečnika 0.4, 0.5, 0.6mm i više) koje su upredene i ponašaju se kao jedna komunikaciona veza.
Upredanje parica se vrši radi smanjenja efekta elektromagnetne indukcije odnosno fenomena “preslušavanja”.
Kod UTP,FTP,SFTP kablova,četiri parice žica se smešta u zajednički omotač,ali se za prenos koriste samo dva para provodnika, po jedan par za svaki smer prenosa (koriste se narandžasto-bela, narandŽasta, zeleno-bela I zelena, dok se ne koriste plavo-bela, plava, braon-bela I braon). Određeni broj ovakvih parica, pojedinačno zaštićenih posebnim zaštitnim omotačima, se smešta u kabl.

U telefonskim mrežama, parice se koriste za povezivanje pojedinačnih telefonskih terminala sa lokalnom telefonskom centralom. Takve instalacije su projektovane da podrže analogni prenos govornog signala.Međutim, uz upotrebu dial-up i DSL modema, takve mreže mogu se primeniti i za prenos signala podataka. Na taj način, upredena parica može podržati brzine prenosa do reda nekoliko desetina Mb/s.
Upredene parice predstavljaju najčešće korišćeni fiksni medijum i kada je u pitanju digitalni prenos. Za povezivanje digitalnih centrala ilidigitalnih kućnih centrala (PBX-ova) u zgradama, uobičajena brzina prenosa je nx64 kb/s.
Upredene parice koriste se i za LAN mreže koje povezuju PC-ije, pri čemu se postižu tipične brzine prenosa oko 100 Mb/s. Međutim, u novije vreme, razvijene su i mreže sa upredenim paricama sa protokom od 10 Gb/s, koje imaju ograničenja u pogledu rastojanja i broja uređaja koje podržavaju. Upredene parice se realizuju sa ili bez zaštitnog omotača provodnika koji se upredaju.
Parice bez omotača (UTP - Unshielded Twisted Pair) su standardne telefonske parice, koje su postale favorizovani medijum za komercijalne LAN mreže, s obzirom da su jeftine i jednostavne za ugradnju. Najveći broj kancelarijskih zgrada je ožičen paricama karakteristične impedanse 100-oma, obično nazivanim voice-grade. Nažalost, protok i rastojanja, koja se ovom vrstom prenosnog medijuma mogu ostvariti, su veoma ograničeni.