Uticaj tehničkog progresa na ekonomski rast i razvoj zemalja u tranziciji - diplomski

Razvoj ljudskog društva, osvajanje ekonomskih, društvenih i ostalih promena za zadovoljenje ljudkih potreba, odvijao se dugo i često skokovito. U doba Karla Marksa se sa divljenjem govorilo o naučno – tehničkim dostignućima, tada se nije znalo za vazdušni i motorni saobraćaj, za televiziju, mikroprocesore atomsku bombu, svemirske brodove, lasere, računare i drugo. U poslednjih 60 godina učinjen je veliki napredak kada je došlo do oko 99% naučno – zehnoloških novina, od čega je 50% samo u poslednjih 15 godina. Pri čemu nisu uvršćena inovatorstva. SAD je u intervalu od šesnaest godina imala značajna industrijska preduzeća. Primer za to kakav je i koliki razvoj bio u proteklom periodu je da je čovek 1910. godine radio prosečno 190.000 sati, a danas radi 80.000 sati. Pronalazak pisma imao je značajnu ulogu u prenošenju znanja iz svih oblasti. Nekada je bio potreban vek.

Snažnim razvojem nauke, tehnike i tehnologije došlo je do mnogih značajnih naučnih otkrića, tako da više nije moglo da se prati globalni trendovi načno – tehnoloških inovacija i posebnih znanja. Nauka je postala najsnažniji snaga društva. Uticaj razvoja snažno je uticao na revoluciju proizvodnih snaga. Samo vek ranije, naučnici su govorili o mogućnostima naučnih dostignuća o svemirskoj letelici, atomskoj bombi. Intervali vremena između naučnog otkrića i njegve praktične primene postepeno se smanjivao. Od trenutka pronalaska do trenutka praktišne primene naučnog otkrića, vremenski interval se progresivno smanjuje. Evolucija čoveka nam pokazuje, da ako poslednjih 50.000 godina u razvoju čoveka podelimo u generacije, dobićemo oko 80.000 ljudskih generacija. Porast tehničkih inovacija, broj naučnih otkrića, broj inovatora, naučnih radnika i naučno – istraživačkih organizacija intezivno raste. Broj naučnih radnika se povećao za 1.000 puta.

Tehnički progres utiče i na kvalitativne promene u svim sferama, granama i grupacijama i doprinosi, bržem i efikasnijem prestruktuiranju tehnologije, obrazovanja i organizaciji rada. U promeni strukture učešće imaju i aktivnosti stanovništva i svi zaposleni. Novi tehnološki procesi, proizvodi, izvori energije i slično, razvijaju se za poslednjih 18 godina u odnosu na vremenski interval kada je ulagano u konkretna istraživanja.

Ostale zemlje sveta sve više ulažu u naučno istraživački rad, kako bi se došlo do naučno tehnoloških inovacija u materijalnim i društvenim delatnostima. Istraživački rad je osnova za društveno ekonomski razvoj, zato razvijene zemlje neprekidno povećavaju sredstva za ovu svrhu. Značajne promene u svetu odvijaju se elektro – industriji, bazišnoj industriji, železniškoj industriji i u novim granama koje se tek rađaju (atomika, veštaćki materijali i drugo). Tako se neposredno utiče na brzu podelu rada na međunarodnom planu, a i na specijalizaciju i formiranje integracionih celina. Jedna od moderno tehnoloških celina i industrijalizacije je prelazak stanovništva sa sela u grad, što predstavlja problematiku tehniško – tehnološkog procesa. Većina razvijenih zemalja čini sve veće napore u projektovanju i sagledavanju nove tehnike i tehnologije u svim sferama života. Pod dejstvom naučno – tehnološkog progresa čine se promene u oblasti organizacije rada. Promene u kvalifikacionoj strukturi radnika, nastaju zbog promene naučnih organizacija i zamene ručnog mašinskim i automatizovanim radom. Zbog toga, obrazovanje, sticanje znanja za rad u školskim i obrazovnim institucijama, dobija prvorazredni značaj. Bitne činjenice koje doprinose naučno – tehnološkom progresu su sledeće: obrazovanje stručnih kadrova, sa višim školama i fakultetima, od kojih se zahteva aktivan i kreativan rad, naučno istrazivanje i stimulisanje naučnika, i slobodno vreme koje utiče na kulturu i kulturu rada.

1.1 Tehnički razvoj i njegov uticaj na ekonomiju 4
1.2 Osnovne karakteristike ekonomije u svetlu tehničkog progresa 7
1.3 Virtuelna ekonomija 13
1.4 Nova ekonomija vs tranzicija i globalizacija 15
1.5 Informatičke tehnologije u ekonomiji zemalja u tranziciji 24
1.6 Šanse zemalja u tranziciji u uslovima nove ekonomije 27
1.7 Koje su perspektive razvoja ekonomije u tranzicionim zemljama? 33
1.8 Zemlje u tranziciji i tehnološki progres 38
ZAKLJUČAK 43
LITERATURA 44