Menadzment resursa u obrazovanju zemalja u tranziciji

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadžmenta.

U globalnoj mreži društva današnjice smatra se da je organizacija efektivnog permanentog obrazovanja ključni faktor ekonomskog razvoja, gde su ljudski resursi daleko značajniji u poređenju sa drugim resursima. Zapravo, oni su odlučujući faktor kada su u pitanju inovacije I prilagodljivost javnih delatnosti i institucija ovim novim uslovima. Šta više, kvalitet edukacije zaposlenih i njihova sposobnost da budu odgovorni za sopstveni profesionalni razvoj ključ je uspeha svake institucije ili organizacije. Došlo je vreme kada je postalo neophodno kontinuirano sticanje novih znanja i veština da bi se zadržala trenutna pozicija ili otvorile nove uzbudljive profesionalne mogućnosti za svakog pojedinca. Organizacije i pojedinci koji su trenutno na najboljim pozicijama su oni koji su stekli kompetencije i stručnost kroz shvatanje da je ključ tog uspeha u kontinuiranom učenju. Organizacijama i institucijama su stoga potrebni menadžeri u obrazovanju koji su sposobni da u svojim organizacijama stvore kreativnu atmosferu aktivnog učenja.

Menadžment resursa u obrazovanju zemalja u tranziciji

Obrazovanje zemalja u tranziciji posmatra se danas kao uslov opstanka i razvoja modernih društva. U uslovima brzih demografskih, socijalno-političkih, ekonomskih i naučno- tehnolo.kih promena njegov značaj izuzetno je porastao. On ima vitalnu ulogu u ekonomskom razvoju savremenih dru.tva i otvaranju stvarnog prostora za delotvorno uče.će građana u re.avanju različitih dru.tvenih, profesuionalnih, porodičnih i individualnih problema. Sticanja i upotreba znanja, posebno u odraslom dobu, postali su ključ za re.avanje najznačajnijih dru.tvenih i individualnih problema kao .to su:
• unapređenje međuljudskih i međuetničkih odnosa,
• unapređenje ljudskih prava i građanskih sloboda,
• za.tita .ivotne sredine,
• za.tita i unapređenje zdravlja,
• ishrana stanovni.tva,
• briga za roditeljstvo i porodicu,
• emancipacija .ena,
• za.tita i emancipacija hendikepiranih, marginalnih i ugro.enih grupa,
• zapo.ljavanje stanovni.tva,
• ekonomski rast,
• unapređenje produktivnosti i ekonomske efikasnosti,
• postizanje ličnog identiteta i pronala.enje smisla .ivota.

To je bio jedan od razloga .to je samo tokom posledne decenije kroz seriju međunarodnih konferencija skretana pa.nja na obrazovanje, pa i obrazovanje zemalja u tranziciji posebno, kao na osnovni razvojni resurs, uslov i strategiju re.avanja ključnih nacionalnih i međunarodnih problema: Svetska konferencija o obrazovanju za sve - U susret trećem milenijumu (Jomtien, Tailand, 1990), Konferencija Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima (Rio de .aneiro, 1992), Svetska konferencija o ljudskim pravima (Beč, 1993), Međunarodna konferencija o stanovni.tvu i razvoju (Kairo, 1994), Svetski samit za dru.tveni razvoj (Kopenhagen, 1995), Konferencija Ujedinjenih nacija o ljudskim naseljima Habitat II (Instambul, 1996), Svetski samit o hrani (Rim, 1996) i sl.
Tokom niza godina intenzivne međunarodne saradnje savremena demokratska dru.tva postigla su visok stepen saglasnosti oko ključnih ciljeva i principa koji se tiču obrazovanja, njegove uloge u individualnom i dru.tvenom razvoju, kao i puteva i načina realizacije tih ciljeva. Obrazovanje zemalja u tranziciji je jedna od tema koja spada među one kojima se međunarodne organizacije intenzivno bave i koje su već decenijama stalni predmet brige UNESCO-a, Evropskog saveta, Svetske banke, OECD-a i mnogih drugih značajnih organizacija, institucija i fondacija. Eknomske promene, brz tehnolo.ki razvoj, potreba demokratizacije polarizovanog i neravnomerno razvijenog sveta, problemi političkog, socijalnog i privrednog karaktera, uslovili su da obrazovanje zemalja u tranziciji i permanentno obrazovanje postanu jedna od najaktuelnijih tema, jer se upravo obrazovanje zemalja u tranziciji vidi kao osnovni način njihovog re.avanja.
Poslednjih godina je publikovan veliki broj dokumenata u kojima su formulisani bazični pojmovi, stavovi, principi i shvatanja o obrazovanju i učenju odrasih, a koji su postali op.teprihvaćeni. Značenje i značaj obrazovanja i učenja zemalja u tranziciji za individualni i dru.tveni razvoj posebno su elaborirani kroz seriju UNESCO-vih konferencija o obrazovanju zemalja u tranziciji: Elsinor, 1949, Montreal, 1960, Tokio, 1972, Pariz, 1985, Hamburg, 1997. g. I u okviru drugih međunarodnih organizacija i tela i njihovih 5 dokumenata nalaze se preporuke i smernice za razumevanje i razoj obrazovanja zemalja u tranziciji, kao .to su: Izve.taj međunarodne komisije o razvoju obrazovanja - "Učenje da se bude", 1972, "Preporuka o razvoju obrazovanja zemalja u tranziciji" (UNESCO, 1976),
Međunarodna komisija za obrazovanje za XXI vek: "Učenje - skrivena riznica" (UNESCO, Pariz, 1996), Evropska komisija za obrazovanje i obuku: "Bela knjiga o obrazovanju i obuci" (Brisel, Luksemburg, 1995), Svetska konferencija OECD-a o obrazovanju zemalja u tranziciji: "Obrazovanje za sve", Pariz, 1996; Evropska komisija za obrazovanje: "Ka Evropi znanja", Brisel, 1997 i "Memorandum o do.ivotnom učenju", Berisel, 2000. g. Iako je reč o dokumentima različitih organizacija u njima je formulisana celovita i globalna filozofija i