Menadžment i vođenje u obrazovanju

Potreba za tehnološkim znanjima, znanjima o proizvodima, kupcima, konkurenciji, propisima itd. postaje sve veća, što je, zajedno sa mogućnostima koje pruža moderna informatička tehnologija (da ta znanja "skladišti", ali i da ih u svakom trenutku ponovo i brzo učini dostupnim) proizvelo upravljanje znanjem (knowledge management) u jednu od veoma aktuelnih i "vrućih" tema modernog poslovnog sveta. Među stručnjacima, međutim, mišljenja o ovoj funkciji su veoma podeljena. Neki smatraju da upravljanje znanjem treba da bude decentralizovano, da postoji na svim nivoima i da zbog toga ovaj posao ne treba prepustiti jednoj osobi, dok drugi smatraju da mora da postoji odgovoran pojedinac koji će biti glavni promoter koncepta znanja i koji će uložiti ogromne napore i energiju da bi se prevazišle sve barijere koje stoje na putu slobodnog toka informacija i znanja unutar organizacije.

Opšti ciljevi obrazovanja: Najčešći su: podizanje konkurentske sposobnosti organizacije, poboljšanje radne uspešnosti, isticanje znanja i veština zaposlenih, izbegavanje menadžerskog zastarevanja, usmeravanja novih zaposlenih...

Posebni ciljevi obrazovanja: Svaki obrazovni program je usmeren ka nekim specifičnim ciljevima koji govore o tome šta osobe koje ga završe treba da znaju i budu sposobne da rade i kako da se ponašaju. Oni moraju da zadovolje opšte kriterijume dobrih ciljeva: da budu precizni, realni i mireljivi. Obrazovni ciljevi su obično usmereni na onaj segment ponašanja ili područja radne uspešnosti koje treba promeniti ili unaprediti.

UVOD 1
1.1 Menadžment obrazovanja 2
1.1.1 Faktori uspešnosti obrazovnog procesa 3
1.1.2 Organizacija u procesu obrazovanja 5
1.2 Organizacija obrazovanja 6
1.3 Menadžment u obrazovanju 12
1.4 Primer - agronomija 16
1.4.1 Motivacija zaposlenih 18
ZAKLJUČAK 20
LITERATURA 21