Menadžerske metode rada

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžmenta, marketinga, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planova, makroekonomije, mikroekonomije, preduzetništva, upravljanja ljudskim resursima, carine i porezi.

Menadžment (management ) je naučna disciplina , ljudska aktivnost vezana za upravljanje različitim tipovima organizacija . Najčesce se objašnjava kao usmeravanje organizacija ka ostvarivanju postavljenih ciljeva . Suština fenomena je da se ciljevi ostvaruju posredstvom drugih ljudi .
Menadžeri (menagers) su ljudi koji se nalaze na upravljačkim mestima u organizacijama , upravljaju , donose odluke i preduzimaju akcije radi ostvarivanja ciljeva .

S ’obzirom da se svaki cilj može rešiti na više načina , tako i menadžeri imaju raznovrsne metode za rešavanje istih . Menadžer će birati onaj metod koji je najefikasniji i uz koji će ostvariti postavljeni cilj uz najmanje korišćenje raspoloživih resursa.
Danas se na Zapadu najčesce koristi tejloristički metod rada , dok je u savremenom menadžmentu , u praksi , ovaj metod sve manje prisutan .

Postoji šest metoda rada ,a to su :
1. Autokratski;
2. Demokratski;
3. Liberalni;
4. Kolegijalni;
5. Individualni ili licni;
6. Timski metod rada .

Svi metodi imaju manji ili veći stepen prinude i određene karakteristike.
 
AUTOKRATSKI METOD

Autokrata je neograničen vladar, samodrzac . Autokratski metod rada karakteriše prilaz po kome menadžer nema poverenja u radnike, služi se kaznjavanjem i zastrašivanjem i ne dozvoljava uspostavljanje komunikacije . Ovaj metod se smatra najmanje efikasnim . Karakterističan je za rani razvoj industralizacije , kao i za prostije organizacione sisteme . U ovom metodu menadžer je apsolutni autokrata kome se svi pokoravaju . Njemu pripada sva vlast i ona se ne deli ni sa kim . U ovoj metodi , autokrata primenjuje prisilu i prinudu da bi se zadaci izvršili onako kako je naređeno.

Autokrata sa svojim saradnicima komunicira najčešće pismenim putem . Sam donosi odluke koje ostali moraju izvršavati , ali i sva odgovornost pripada njemu. On odlucuje šta treba da se radi , ko treba to da uradi, kada i kako treba da se uradi . S’obzirom da je sva vlast na njemu on svoja naređenja nikome ne objasnjava . Komunikacija je jednosmerna , dok u povratnom smeru traži samo informacije o uspešno završenim naređenjima . Svoju apsolutnu moć , autokrata dokazuje sankcionisanjem i disciplinovanjem zaposlenih, mada su i nagrade i pohvale u njegovoj nadležnosti .
U autokratskom metodu rada volja svih podređena je volji jednog čoveka . Od radnika se traži da se ponaša kao mašina koja je bez glave, ne koristi mozak i nema pravo da misli .

Međuljudski odnosi u ovakvim organizacijama su loši . Autokrata najčešće ostaje usamljen i odsečen od kolektiva dok ga zaposleni preziru .

Demokratizacijom odnosa u društvu i humanizacijom međuljudskih odnosa u preduzeću, autokratski metod je sve manje zastupljen . Danas se primenjuje najčešće u organizacijama poput vojne, vatrogasne, policiji, kao i u nekim vanrednim situacijama npr. poplava , zemljotres kada se mora doneti samo jedna odluka koju će ostali poštovati .
Autokratski metod rada bio je zastupljen u prošlosti, a danas se u svom izvornom obliku skoro ne primenjuje . Razlog tome je taj sto demokratija postaje sve vise zastupljena.

DEMOKRATSKI METOD RADA

Demokratija je pojam koji obično označava vlast naroda . Kod primene demokratske metode vođa ima ograničenu vlast i autoritet. Polazi od pridobijanja ljudi, podrazumeva da se zaposleni uključuju u proces donošenja odluka. Međusobnom diskusijom stiče se veći kvalitet rada i veća motivacija zaposlenih.
Demokratski metod zasniva se na oslobađanju ličnosti radnika na svim nivoima organizacione strukture. Podrazumeva uvažavanja svakog pojedinca , svi treba da učestvuju u donošenju odluka, a ne samo u njihovom realizovanju kao u autokratskom metodu . Demokratskim metodom rada doprinosi se humanizaciji rada i zbog toga je ovaj metod najefikasniji i najefektivniji. Ovo je takođe i najteži način rada za menadžere. I ovde postoji mala količina prinude u smislu ograničenja slobode ponašanja svakog člana . U slučaju apsolutnih sloboda moglo bi preći u haos.
Menadžeri se posvećuju prikupljanju novih ideja i inovacija , kako u proizvodnji tako i u organizaciji. Nove ideje saradnika demokrata prihvata i podstiče ih na davanje novih. Demokratski menadžer se savetuje sa ostalim članovima o bitnim pitanjima vezanim za rad kolektiva , ne izdaje samo naredbe nego je prvi među jednakima . U autokratskom metodu primenjuje se pravilo vertikalnog povezivanja i komuniciranja između predpostavljenog i potčinjenih dok kod demokratskog metoda to nije slučaj. Ovde menadžer potstiče horizontalne linije komuniciranja i saradnje .
Strah , pretnja i prisila zamenjuju se mišljenjima i stavovima svih zaposlenih. Koristi se kolektivna pamet da bi se donela , a zatim i izvrsila odluka .
Međuljudski odnosi su mnogo bolji nego kod autokratskog metoda, jer je zajednički rad efektivniji ako se obavlja bez međusobnih konflikta.
Glavni nedostatak ovog metoda ogleda se u hitnim situacijama kada je potrebno doneti odluku brzo i kada bi tražili saglasnost svih, to bi doprinelo velikoj šteti.
Zbog sve manje korišćenja prinude smatra se da će budućnost menadžerskog rada pripasti demokratskom menadžmentu .

LIBERALNI METOD RADA

U liberalnom metodu vođe uglavnom puštaju zaposlene da rade po svom nahođenju. To je odlučivanje putem individualnih sloboda. U ovakvom načinu rada izraženo je slobodoumno ponašanje članova . Smatra se da ovaj metod rada može biti jednako efikasan ili čak efikasniji od demokratskog metoda rada. Menadžer svojim saradnicima izdaje zadatke , a na njima je da odluče način i vreme za koji će taj zadatak izvršiti u skladu sa tehničko-tehnološkim mogućnostima kompanije.
Međuljudski odnosi su na prijateljskom nivou, odnos između menadžera i saradnika je neformalan i usmeren na međusobno ispomaganje .