Menadžeri i obrazovanje

O obrazovanju menadžera postoje veoma protivrečna shvatanja. Naime, u literaturi se uglavnom mogu naći dva suprotstavljena mišljenja. Jedni ističu presudan značaj formalnog obrazovanja menadžera, a drugi to negiraju. Na isti način se mišljenja razilaze i po pitanju potrebe za visokim obrazovanjem u odnosu na profil menadžera kao specijaliste ili univerzalca. Slično je i sa znanjima koje menadžeri određenog nivoa treba da imaju. Zato je i obrazovanje menadžera u svetu veoma raznoliko. I pored svih razilaženja i suprotstavljenih mišljenja u pogledu obrazovanja menadžera, ipak se može konstatovati da niko u potpunosti ne isključuje formalno visoko obrazovanje menadžera, i niko potpuno ne negira značaj takvog obrazovanja. U stvari, sva razilaženja se uglavnom odnose na nastavne programe, koji su preobimni i koji tako koncipirani ne pružaju dovoljno praktičnog znanja koje se može prilagoditi i primeniti odgovarajućim nivoima menadžera ili pojedinim aktivnostima menadžment procesa. Zato je nužno i neminovno obrazovne programe menjati u skladu sa društvenim promenama i tehnološkim potrebama, a stečeno znanje dobijeno formalnim obrazovanjem permanentno inovirati i ažurirati, kao i obogaćivati menadžerska znanja i iskustva novim i drugim iskustvima. Menadžer treba svoja znanja da stiče na visokoškolskim institucijama, mora da poseduje značajno opšte obrazovanje i kulturu, ali i da ima specijalističko znanje iz konkretne oblasti kojom se bavi. Širina znanja je veoma značajna za obavljanje menadžerskog posla . To znači da menadžer mora u određenoj meri da poznaje tehnologiju i sredstva rada, da poznaje psihologiju ličnosti da bi mogao da razume osećanja i motivaciju onih sa kojima radi, da poznaje osnovna načela i principe ekonomije i finansija kako bi se na najbolji način snašao u složenim ekonomskim i finansijskim tokovima, i da poznaje zakonodavstvo. Naravno, treba da ima znanja iz svih onih oblasti koje će mu omogućiti da bude uspešan u svom poslu. Pri tome, menadžeri moraju razvijati svoje stvaralačke sposobnosti, sposobnosti komuniciranja, sposobnosti u oblasti ljudskih resursa, sposobnosti za timski rad, kao i sposobnosti u oblasti sistema odlučivanja i rešavanja problema. Naravno, menadžeri moraju poznavati ukupno društveno-političko, ekonomsko i kulturno okruženje, kako bi se u novim, složenim i izmenjenim okolnostima mogli snaći, njima se prilagoditi i uspešno upravljati. Obrazovanje menadžera išlo je nekako paralelno sa razvojem nauke i tehnologije. To je pedesetih godina prošlog veka i uslovilo potrebu za permanentnim obrazovanjem menadžera, i to posebno onih koji su radili u procesu proizvodnje. Tako je nastao period permanentne obuke rukovodećeg kadra, i to kroz kratke kurseve i odgovarajuće seminare. Ti seminari su vremenom prerasli u stalne oblike obrazovanja, kojima su obuhvaćeni i menadžeri. Nastale su prve poslovne škole, pa i prve škole za direktore koje su imale univerzitetski program. Naravno, sa ubrzanim razvojem tehnologije, neminovno se nametnula potreba za preciznijim definisanjem nivoa obrazovanja direktora. U tom smislu, obrazovanje direktora podeljeno je na sistemsko i funkcionalno obrazovanje. Sistemskim obrazovanjem su se razvijale sposobnosti analize i rešavanja problema, kao i sposobnosti analize dela sistema u kome se javlja problem i svih ostalih delova sistema na koje može da se utiče da bi se problem rešio. Funkcionalnim obrazovanjem su se direktori osposobljavali da ispravno primene koncepte planiranja, organizovanja, motivisanja i kontrole ukupnog menadžment procesa. Funkcionalno obrazovanje direktora zasniva se na filozofiji, teoriji i metodologiji takvog obrazovanja. Osnovni elementi filozofije obrazovanja direktora jesu: rešavanje problema i sukoba putem učenja i razvoja, strategija organizacionih promena i uloga obrazovanja kadrova u uvođenju promena, koncepcija i organizacija profesionalnog razvoja kadrova, kao i mentorski rad sa svakim pojedincem ili grupom u cilju razvoja veštine rukovođenja. Osnovni elementi teorije funkcionalnog obrazovanja direktora su: definisanje obrazovnih potreba kao andragoške kategorije i obrazovnih potreba u odnosu na motivaciju zaposlenih, teorija učenja i specifičnost učenja odraslih, oblici učenja zaposlenih i simulacija situacija u odlučivanju i učenju. Elementi metodike funkcionalnog obrazovanja direktora odnose se na metodičko oblikovanje edukativnih situacija, principe oblikovanja edukativnih situacija, sredstva potrebna za transfer znanja, oblike komunikacija u internoj razmeni znanja, pripremu didaktičkih znanja, organizaciju i oblikovanje učenja na radu i utvrđivanje indikatora i instrumenata valorizacije obrazovnih rezultata.
Inače, u svetu se rukovodeći kadrovi obrazuju na nekoliko načina:
– informativni seminari (Informative Seminars, IS)
– osnovni kursevi (Basic corses, BC)
– programi za razvoj rukovodećeg kadra (Executive Development Prog-rams, EDP)
– poslediplomske poslovne studije (MBA).
Današnje obrazovanje menadžera u budućnosti će, sasvim sigurno, doživeti određene transformacije, koje će ići uporedo sa promenama u okruženju i organizaciji, ali i sa promenama u poslovima upravljanja. Tako će obrazovanje menadžera u budućnosti biti primereno novim društvenim tokovima, koji idu ka civilizaciji znanja.



lektira, studentski, poslovna, megatrend, diplomski radovi , magistarski radovi, maturalni radovi, diplomski rad, eseji, maturski radovi, seminarski radovi, diplomski radovi, master radovi, magistarski radovi, domaci radovi, domaci zadaci, projekti, maturalni, maturalne radnje, seminarski, maturski, diplomski, ekonomija, ekonomski, pravo, prava, menadzment, marketing, instalacija, tutorijal, tutorijali, tutorial, baze, baza, sistemi, informatika, ekonomika preduzeca, analiza, racunovodstvo, bankarstvo, osiguranje, spoljnotrgovinsko poslovanje, poreski sistem, politika, inteligencija, psihologija, sociologija, geografija, etika, kultura, fizika, seminarski rad, maturski rad