Moral i tržište

Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Gde prestaje snalaženje i pocinje prevara - pitanje na koje dva čoveka imaju bar tri odgovora. Kada se sve to prenese u sferu promotivnog komuniciranja na tržištu sve dobija još zaoštreniju formu. Zbog toga, sve priče na ovu temu treba jasno profilisati sa stanovišta ugla posmatranja. Postoje bitne razlike izmedju primene moralnih normi u propagandnom poslu na razvijenom tržištu sa izraženom konkurencijom i jasno postavljenim pravilima tržišne igre i nerazvijenog tržišta sa različitim vidovima političkog i privrednog monopola.

Na početku moramo podsetiti na zakonitost koja se kroz istoriju stalno potvrdjuje - ako je siguran u svoju snagu (fizičke prisile), jači će uvek učiniti prema svojim interesima bez obzira na formalno postavljene moralne norme. Ovaj zaključak upućuje da ukoliko ne postoje realne političke slobode (nezavisno sudstvo i novinarstvo) sigurno je da ne može biti visokih etičkih principa ni u privredi. Naša zemlja i siromašne istočne zemlje, koje tek izlaze iz komunističke ere dobar su primer za to. Čista je utopija da se u uslovima ekstremnog siromaŠtva i prelaska sa državno-dirigovane na tržišnu privredu očekuje privredna praksa po visokim moralnim principima. Pokazalo se bezbroj puta (u siromašnim zemljama) da oni koju su optuživali prethodnu vlast za nemoral, ako bi slučajno i došli na vlast, za vrlo kratko vreme bi bili isti ili gori od svojih prethodnika. Izgleda da tu deluje neki viši zakon za ljude prilično nerazumljiv ili bar javno neprihvatljiv (vlast kao droga). Visoka moralna načela imaju šansu tek u zemljama razvijene demokratije i razvijenih institucija tržišne privrede.

Defincija tržišta

Tržište prema najkraćoj definiciji predstavlja mesto gde se susreću ponuda i potražnja.

Kupovina i prodaja se mogu obavljati i bez prisustva robe (na berzama i drugim tržištima), pa čak i bez izravnog kontakta kupaca i prodavača, kao pri kupovini prema katalogu, putem telefona, faksa, interneta i slično. Zbog toga se tržište definiše kao stalan i organizovan oblik dovođenja u kontakt ponude s potražnjom roba i usluga. Tržište je istodobno i mehanizam kojim se regulišu odnosi prodavača i kupaca u uslovima u kojima učesnici razmene ili kupoprodaje ostvaruju svoje ciljeve i interese, zbog kojih i stupaju u međusobne odnose.

Definicija morala

Moral je skup nepisanih pravila i običaja koji utvrđuju međuljudske odnose i prosuđuju što je dobro, a šta je zlo. Moral je u nekoj sredini objektivan i nalazi se u obliku društvene svesti, sistema običaja, navika, normi. Nastao je kao zahtevanje društva za određenim ponašanjem, odnosno, principima koji određuju kakvo ponašanje treba da bude. On je relativan, nije isti u svim društvenim grupama i istiorijskim periodima. Moral je veoma sličan zakonu, no za razliku od zakona on nema političkih ni ekonomskih sankcija te se oslanja na svest pojedinca i društva, a kao sankcije za nemoralno ponašanje javljaju se griža savesti, prekor ili bojkot okoline.

Moralom i njegovim vrednostima bavi se etika, filozofija morala – praktična filozofska disciplina.

Konkurencija – element tržišta

Ključni element tržišta je konkurencija, tj. mogućnost izbora između alternativnih načina upotrebe resursa. Kad se aktivira konkurentska utakmica tad tržište alocira resurse na mjesto njihove najefikasnije upotrebe; stanje opće ravnoteže. Taj konačni rezultat je ujedno i optimalna raspodjela resursa - u toj situaciji promjena u kojoj bi nekom možda bilo bolje, išla bi nauštrb nekoga kome bi se uzelo, kome bi bilo gore. Jednostavno rečeno ukupni rezultat slobodne tržišne utakmice je maksimalno blagostanje za sve. S druge strane, svako stanje maksimalnog općeg blagostanja rezultat je kompetitivnog tržišta.
Svaki proizvođač ima pravo da na osnovu procene tržišta na koje će plasirati svoju robu, pravilnika određene zemlje i kupovne moći potencijalnih potrošača, odredi kakav će kvalitet svojih proizvoda ponuditi tom tržištu. Bitno je da proizvodi budu bezbedni, a nivou kvaliteta ne može se ništa prigovoriti.

Kada govorimo o kvalitetu proizvoda koji su rađeni za zapadno i istočno tržište, kod nas je