Medjunarodni ugovori o prevozu robe

1 Ugovor o međunarodnom otpremanju (međunarodnoj špediciji)

U ovom ugovoru se obavezuje međunarodni špediter da radi otpreme, dopreme određene robe u i iz inostranstva zaključi u svoje ime i za račun nalogodavca (komitenta) međunarodni ugovor o prevozu i druge ugovore koji su neophodni za izvršenje prevoza robe i da obavi ostale uobičajene poslove. Komitent je obavezan da za taj posao međunarodnom špediteru isplati određenu naknadu. Špediterska preduzeća upisana u registar mogu obavljati poslove međunarodne špedicije. Špedicija je samostalna privredna i uslužna delatnost. Privredne funkcije međunarodne špedicije su : prostorna – odnosi se na savladavanje udaljenosti između proizvođača i potrošača iz mnogih udaljenih zemalja; vremenska – savladavanje vremnskih razlika između proizvodnje i potrošnje; kvalitetna – snižavanje troškova na količini robe; kvalitativne, kreditne,propagandne. Vrste špedicije; unutrašnja i međunarodne špedicije. Pod unutrašnjom špedicijom podrazumeva se otprema ili doprema robe koja se obavlja unutar granica jedne države, pod međunarodnom špedicijom podrazumeva se otprema ili doprema robe dve ili više država. Nepotpuna međunarodna špedicija je gde međunarodni špediter preuzima na sebe obavezu da otpremi ili dopremi robu svoj klijenta iz jedne u drugu državu ali ne preuzima obavezu da izvrši međunarodni transport robe već sa vozarem zaključuje poseban ugovor o međunarodnom prevozu. Potpuna međunarodna špedicija je kada međunarodni špediter pored špeditnih poslova preuzme i obavezu međunarodnog prevoza robe. Fiksna međunarodna špedicija je kada komitent plaća međunarodnom špediteru fiksni iznos koji pokriva proviziju, troškove za špediterske usluge kao i vozarinu i ostale transportne troškove. Zbirna međunarodna špedicija je ona gde međunarodni špediter vrši istovremeno otpremanje i dopremanje robe koja pripada njegovim različitim komitentima i to u istom prevoznom sredstvu. Ugovor o međunarodnoj špediciji spada u neformalne ugovore i ako se u praksi najčešće zaključuje u pismenoj formi zbog lakšeg dokazivanja posla. Ugovor o međunarodnoj špediciji se zaključuje na osnovu naloga komitenta ili na osnovu ponude špeditera u kome se javljaju sledeći poslovni odnosi:

1) komitenta i međunarodnog špeditera;
2) međunarodnog špeditera i međunarodnog prevoznika;
3) komitenat i međunarodnog prevoznika.

Ugovorne strane su komitent i međunarodni špediter. Usluge međunarodne špedicije u jugoslaviji mogu obavljati preduzeća i druga pravna lica koja su upisana u sudski registar za obavljanje međunarodne špedicije. Obaveze međunarodnog špeditera su da primi robu, ako prima robu trećeg lica, dužan je da zaštiti interese svog nalogodavca posebno ako je roba oštećena. On je takođe dužan da proveri ambalažu, da izvrši korisne radnje.Prijem robe može da bude realan, faktički, putem prijema robnih dokumenata. Međunarodni špediter ima obavezu da pre prijema robe obavi i neke tehničke radnje; sortiranje, pakovanje robe i dr. takođe je obavezan da obavesti nalogodavca na nedostatke pakovanja robe. Međunarodni špediter je obavezan da čuva robu sa pažnjom dobrog privrednika sa pojačanom pažnjom. Ako robu smešta i u javno skladište, obavezan je i za izbor skladišta. FCR špediterska potvrda predstavlja potvrdu špeditera da je robu primio na otpremu do određenog mesta. FCT špediterska transportna potrvda, podtvrđuje da je špediter robu primio i da će isporučiti u mestu opredeljenja podnosiocu ove potvrde, potvrda/prijema robe uz utvrđivanje prevoznog puta i prevoznog sredstva. FBL špediterska potvrda je potvrda o prijemu robe kao i postojanju odgovornosti za međunarodnog prevozioca i robu. Obaveza međunarodnog špeditera je da putem zaključenja ugovora obezbedi otpremu i dopremu robe iz jedne u drugu zemlju ali da preduzima druge pravne radnje i zaključivanje ugovora o osiguranju međunarodnom prevozu i skladištenju robe. Međunarodni špediter je obavezan da odredi put kojim treba da se izvrši prevoz robe, ako to nije učinio komitent. Obavezan je da izvršava naloge nalogodavca i da štiti njegove interese koa i da ga obaveštava o toku posla. Prilikom obračuna troškova obavlja se istovremeno i obračun provizije i troškova međunarodnog špeditera. Špediter je u obavezi da zaključuje posebne ugovore u interesu komitenta i ugovor o međunarodnom prevozu, osiguranju i dr. Obavezan je da preda robu primaocu i da obavesti komitetna. Međunarodni špediter ima pravo da samostalno istupa i da sam obavlja neke poslove i ima pravo zaloge na stvarima koje su mu predate na otpremanje. Obaveze komitenta su: 1) da isplati špediteru naknadu prema ugovoru, a ako ugovorom nije predviđena naknada se plaća prema tarifi ili nekom drugom opštem aktu. 2) međunarodni špediter ima pravo na naknadu nužnih i korisnih troškova , vrlo često komitent je obavezan da da određenu akontaciju međunarodnom špediteru kao potrebnu sumu za troškove koji su neophodni za izvršenje ugovora. 3) komitent je obavezan da obavesti međunarodno špeditera kada se radi o otpremanju opasnih stvari koje mogu da ugrožavaju sigurnost lica i dobara ili o dragocenostima. 4) u slučaju da je dogovoreno da primalac stvari isplati potraživanje međunarodnom špediteru po primalac odbije da to učini špediter ima pravo da isplatu nadoknade traži od nalogodavca.


1.1 Ugovori o medjunarodnom prevozu

Ugovori o međunarodnom prevozu se obavezuje međunarodni prevozilac da preveze na određeno mesto, do druge države, neko lice ili neku stvar, a pošiljalac se obavezuje da za to isplati naknadu međunarodnom prevozilacu- vozarinu, prevozninu. Opšta karaktreristika ugovora o međunarodnom prevozu je da su to ugovori koji imaju za predmet obavljanje međunarodnih transportnih usluga odnosno prevozon stvari (robe) i prevozu lica (putnika) iz jedne u drugu zemlju i da se kao ugovorne strane osim pošiljaoca i prevoznika pojavljuje i primalac robe ako je u pitanju prevoz stvari. Pošiljalac je lice koje daje na prevoz određenu robu ili stvar, i može da bude fizičko ili pravno lice. Međunarodni prevoznik – vozar je lice koje obavlja transportnu uslugu kao svoju delatnost. Obaveza prevozioca u linskom saobraćaju: dužan je da redovno i uredno održava objavljenu liniju i da primi na prevoz svako lice i svaku stvar kada ispunjava uslove koji su određeni opštim uslovima. Odustanak od ugovora – pošiljalac (putnik) može da odustane od međunarodnog ugovora o prevozu i pre nego što je započeto njegovo izvršenje ali je u tom slučaju dužan da naknadi štetu koju bi vozar pretrpeo. Visina naknade za prevoz ne može biti ugovorena u većem iznosu od onog iznosa koji je određen tarifom. Ugovori o međunarodnom prevozu imaju veliki ekonomski značaj jer doprinose boljem poslovanju privrednih subjekata a i boljem snabdevanju određenim robama pravnih i fizičkih lica.

1.2 Ugovori o medjunarodnom prevozu robe u pomorskoj plovidbi

Ugovor o prevozu robe u pomorskoj plovidbi podrazumeva takav ugovor gde se jedna ugovorna strana - brodar, obavezuje da ce izvrsiti prevoz robe pomorskim putem sa mesta ukrcaja do mesta iskrcaja, a krcatelj sa obavezuje da ce za to platiti odredjenu naknadu - vozarinu. Razlikujemo 2 oblika pomorske plovidbe: slobodna plovidba-to su brodovi koji nemaju vozni red vec lutaju od luke do luke u potrazi za teretom. Ovi brodovi obicno prevoze jednolicnu rinfuznu robu, brodski prostor se ekonomicnije koristi, troskovi vozarine su nizi.
linijska plovidba- to su brodovi sa voznim redom, povezuju luke veceg opsega i koje imaju razvijenu industriju, tako da u takvim lukama imaju obezbedjen teret za krcanje.
Plovidba koja se obavlja u okviru jedne drzave naziva se kabotaza, i ona je rezervisana za domacu mornaricu.
Pomorski agent- pomaze brodaru u pronalazenju tereta tj. prevoza robe u odredjenom vremenskom periodu i za odredjeni put, a imaocu tereta da pronadje odgovarajuceg brodara koji moze da izvrsi prevoz robe.
Lucki agent-obavlja u ime i za racun brodara sve poslove u vezi sa :prihvatanjem i otpremanjem brodova, u vezi pripreme broda za ukrcavanje i istovar robe, obavljanje zdravstvene i veterinarske kontrole robe, carinske kontrole itd.On za to naplacuje proviziju od vozarine ili u odgovarajucem procentu iz ugovora.Vrste ugovora: ugovor o medjunarodnom
plovidbenom poslu- gde se brodar obavezuje da za narucioca obavi uslugu transporta ugovor o medjunarodnom carteru- gde se brodar obavezuje o prevozu robe i to celim brodom,jednim delim broda ili odredjenim brodskim prostorom, a narucilac se obavezuje da zato plati zakupninu za brod.
.Kod brodskog ugovora javljaju se odredjeni podoblici: ugovor o najmu broda u celosti, o zakupu broda bez posade i opreme, vremanski cartar, podcarter, brodarski ugovor na putovanje. I kod ovih ugovora brodar naplacuje odredjenu vozarinu imaocu tereta. Smatra se da je ugovor o medjunarodnom pomorskom prevozu neformalan.Bitni elementi ugovora su: ugovorne strane (brodar i krcatelj), predmet ugovora i vozarina.
Obaveze brodara-priprema slobodnog broda za plovidbu, primanje robe radi prevoza kad god ima raspoloziv prostor na brodu, davanje garanije o sposobnosti broda za plovidbu, klasu broda i nosivost.Brodar je duzan da izda prevoznu ispravu- terertnicu, konosman i na taj nacin potvdi prijem robe na brod.Brodar moze ugovorom da preuzme obavezu ukrcaja ili iskrcaja robe s tim da to mora uraditi u vremenu koje je predvidjeno ugovorom.Vreme u kojem ima izvrsiti ukrcaj tj. iskcaj robe a za koji se ne placa naknada brodaru, zove se stojnica. Kad krcatelj i primalac ne uspeju da izvrse ukrcaj u predvidjenom vremenu, nastupaju prekostojnice.

Odgovornost brodara- on odgovara za svako ostecenje,gubitak ili manjak robe koju je primio na medjunarodni prevoz sve do njene predaje. On ne odgovara za stete koje bi nastale usled vise sile, ratnih dogadjaja, pomorske nezgode, pozar i iz bilo kojih drugih razloga koje ne poticu iz krivice brodara.
Obaveza krcatelja- predaja robe na prevoz,ukrcaj robe,pruzanje podataka brodaru, placanje vozarine.
Obaveza primaoca - da vrati teretnicu brodaru, da robu iskrca sa broda i da plati vozarinu ukoliko nije drugacije predvidjeno ugovorom.

1.3 Ugovori o medjunarodnom kombinovanom (multimodalnom,visegranskom) prevozu robe

Ovo je posebna vrsta ugovora gde se organizator obavezuje da preveze odredjenu robu od mesta otpreme do mesta dopreme sa najmanje dva prevoza, sa jedinstvenom ispravom i odgovornoscu, a narucilac se obavezuje da za to plati odredjenu prevozninu.Kombinovani prevoz je daleko ekonomicniji, racionalniji, brzi i sigirniji a pri tom se koriste i savremena transportna sredstva kao sto su: kontejneri, palete, "Ro-Ro"(roll-on-roll-of) ," Lo-Lo"( lift-on-lift-off ) itd.
Postoji vise oblika odgovornosti organizatora medjunarodnog kombinovanog prevoza i to: - jedinstvena odgovornost-organizator kombinovanog prevoza odgovara nezavisno od pravila o odgovornosti koja su propisana za pojedinacne vozare.Ovde je tesko utvrditi gde je steta nastala.
- mrezasta odgovornost - organizator kombinovanog prevoza odgovara po propisima prevozioca na cijem je delu puta steta nastala.Ovde organizator nadoknadjuje stetu tacno u obimu u kojem se on moze regresirati od prevozioca.
- mesovita odgovornost - predstavlja kombinaciju prethodne dve odgovornosti, prema kojem ako bi se moglo ustanoviti na kom delu puta je nastala steta, primenjivao bi se sistem mrezaste odgovornosti, a ukoliko se to ne bi moglo uciniti, primenjivao bi se sistem jedinstvene odgovornosti organizatora kombinovanog prevoza.
Prema Konvenciji UN o medjunarodnom multimodalnom prevozu robe,regulise se i gubitak robe, te se smatra da ako roba nije isporucena u roku od 90 dana od dana kada jke trebala biti isporucena smatra se izgubljenom.Tako da se shodno Konvenciji UN organizator multimodalnog prevoza smatra odgovornim za stetu usled gubitka ili ostecenja robe, a njegova odgovornost moze se ograniciti na iznos koji ne prelazi 920 obracunskih jedinica.
Konvencija predvidja i postupak prigovora i tuzbe,tj. prilikom prijema robe od prevozioca , primalac moze da postupi na dva nacina.

1. Da zajedno sa vozarom utvrdi stanje robe posle obavljenog prevoza i sacini zapisnik
2. U slucaju da prevozilac odbije da potpise zapisnik o utvrdjenom stanju, primalac je tada obavezan da stavi pismene prigovore na gubitak i ostecenje robe.
Kada se radi o nevidljivim nedostacima na robi prigovori se mogu staviti u roku od 6 dana od dana prijema robe, a vidljivi nedostaci prijavljuju se prvog dana.


1.4 Isprave za kombinovani međunarodi prevoz robe

Pri međunarodne robe pojavljuju se ugovori o kombinovanom prevozu robe, na osnovu kojih se izdaju posebne isprave koje se odnose na kombinovani prevoz robe. Ovakve isprave često se pojavljuju kao hartije od vrednosti. Npr. Direktna teretnica koja se koristi u pomorskom transportu, javlja se i u pomorskom. BIMCO- teretnica za kombinovani transport u Baltičkoj međunarodnoj pomor. predviđa sistem mrežaste odgovornosti kada se ne može dokazati na kom delu puta je nastala šteta. Međunarodna špediterska organizacija FIATA izdala je potvrde FCT i FCR koje mogu izdavati nacionalni šperiterski savezi. Špediterska teretnica za prevoz (FBL) je hartija od vrednosti koja je prihvaćena od strane špeditera u YU. Po njoj špediter preuzima obavezu da će uredno izvršiti čitav prevoz robe do mesta destinacije, a po uslovima izdate teretnice. Špediter pri tome odgovara za radnje i propuste lica čije usluge on koristi pri izvršenju prevoza. U praksi se izdaje veći broj originala i kopija FBL teretnice da bi se mogao ostvariti veći broj poslovnih radnji. Vozarina se naplaćuje u valuti koja se predvidi teretnicom. Teretnica predstavlja veliki doprinos razvoju međunarodnog prevoz i špediterskog poslovanja. Predstavlja značajnu ispravu kao hartija od vrednosti kojim se može prenositi pravo vlasništva na robi. U međunarodnom kombinovanom prenosu robe postoji i jedinstvena isprava za kombinovani prevoz robe prema konvenciji UN. Ovu ispravu daje organizator kombinovanog prevoza i može biti prenosiva i neprenosiva isprava. Kao prenosiva isprava ona ima svojstvo hartije od vrednosti. Može glasiti na donosioca (prenosi se prostom predajom), po naredbi . Izdavanje isprave o multimodalnom prevozu ne sprečava izdavanje drugih isprava koje se odnose na prevoz u skladu sa međunarodnim konvencijama i domaćim propisima,ali druge isprave ne utiču na pravnu prirodu isprave o multimodalnom prevozu.

S A D R Ž A J
Uvod

1 Ugovor o međunarodnom otpremanju (međunarodnoj špediciji) 3
1.1 Ugovori o medjunarodnom prevozu 4
1.2 Ugovori o medjunarodnom prevozu robe u pomorskoj plovidbi 5
1.3 Ugovori o medjunarodnom kombinovanom (multimodalnom) prevozu robe 6
1.4 Isprave za kombinovani međunarodi prevoz robe 7
2 Čemu izvoznici i uvoznici moraju posebno posvetiti pažnju u implementaciji Incoterms-termina 8
2.1 Dosledna upotreba primerenih termina 8
2.2 Obveze prodavca prilikom isporuke robe 9
2.3 Prelaz rizika i troškova koji se odnose na robu 9
2.4 Običaji u lukama ili u posebnim vrstama trgovine 10
2.5 Izbor kupca u vezi s mjestom isporuke 10
2.6 Ambalaža i kontrola robe 10
2.7 Otpremnica i elektronska trgovina 11
2.8 Neprenosivi prevozni dokumenti umesto otpremnice 11
2.9 Pravo davanja uputa prevozniku 12
2.10 Pozivanje na Incoterms 12
2.11 Arbitraža Međunarodne trgovačke komore 12
3 Zaključak 13
4 LITERATURA 16