Međunarodne finasije

Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

GLAVNA OBELEŽJA SAVREMENOM MEĐUNARODNOG FINASIJSKOG SISTEMA

Današnji međunarodni finasijski i monetarni odnosi su proizod kretanja u svetskoj privredi i promene u odnosima snaga u svetu nakon drugog svetskog rata. U međuvremenu su evoluirali glavni elemeti međunarodnog finansijskog sistema. Na takva kretanja posebno su uticali:
1.slom Breton-Vudskog sistema
2.kriza međunarodnih kreditnih odnosa
3.zasnivanje novog finansijskog i monetarnog sistema u Zapadnoj Evropi
4.raspad finansijskih i monetarnih sistema u Istočnoj Evropi

SLOM BRETON-VUDSKOG SISTEMA

Na međunarodnoj finansijskoj konferenciji u Breton-Vudsu (SAD) 1944 godine zasnovan je novi međunarodini monetarni sistem.
Breton-Vudski sistem proistekao je iz pouke privredne krize između dva svetska rata:
a)da su nacionalni monetarni sistemi međusobno zavisni
b)da konkurentske devalvacije vode u haos deviznih kurseva, nestabilnost i opštu krizu.
U Breton-Vudskom sistemu, koji je počivao na zlatno - deviznom standardu, dolar je faktički postao glavno sredstvo međunarodnih plaćanja. Nova proizvodnja zlata rasla je mnogo sporije od rasta potreba u međunarodnoj likvidnosti. Stoga su sve zemlje u svetu rado akumulirale dolar koji je imao dobru zlatnu podlogu.
Platni deficit SAD-a uslovio je krizu Breton-Vudskog sistema. Višak dolara suficitne zemlje su pretvarale u zlato iz američkih rezervi. Zato su SAD avgusta 1971 godine ukinule spoljnu konvertibilnost dolara u zlato. Višak međunarodne likvidnosti, neodgovarajući devizni kursevi i strukturne neravnoteže nametnuli su napuštanje sistema fiksnih deviznih kurseva zasnovanih u Breton-Vudsu.

KRIZA MEĐUNARODNIH KREDITNIH ODNOSA

Protagonisti uvođenja sistema plivajućih deviznih kurseva očekivali su da će se pomoću njega obezbeđivati odgovarajući proces prilagođavanja platnih bilansa i izbeći distrozije i neravnoteže koje su pratile sistem fiksnih deviznih kurseva. Račune im je pomrsila Kriza međunarodnih kreditnih odnosa.
Kod prve naftne krize (1973/74) uvoznice su se prvi put suočile sa problemom prilagođivanja i finansiranja platnog deficita bez presedana. Problem se sastojao u tome da se obezbede rezerve za finansiranje tog deficita i da se dobije u vremenu potrebnom za prestruktuiranje privreda zemalja uvoznica nafte radi ostvarivanja izvora dohotka nužnog za pokrivanje platnog deficita. Taj problem je rešen reciklažom suficita izvoznica nafte u zemlje uvoznice posredstvom međunarodnog bankarskog sistema. Svoje izvozne viškove u dolarima petrolejske zemlje su deponovale u banke razvijenih zemalja tržišne privrede, prvenstveno u Londonu i Njujorku. Ove banke su tako obrtale sredstva petrolejskih zemalja i izbegle deflaciju u sopstvenim privredama.
Druga petrolejska kriza (1979/80) dokazala je da i prilagođavanje preko reciklaže pertodolara ima granice. Nagli skok kamatnih stopa na svetskim finansijskim tržištima izazvao je eksploziju prezaduženosti siromašnijeg dela sveta.
Strategija razvijenih zemalja bila je da to obezbedi kombinacijom sistema plivajućih deviznih kurseva i relativno stabilnih cena petroleja, što je pretpostavljalo političku i vojnu kontrolu nad zemljama izvoznica petroleja.

MEĐUNARODNO KRETANJE KAPITALA

Glavna obeležja međunarodnog kretanja kapitala su:
1.Deregulacijom su međunarodnom kretanju kapitala ukinuta mnogo ranija ograničenja. Zahvaljujući elektronici povezuju se sve glavne finansijske berze sveta, tako da promet hartija od vrednosti prevladava sve prostorne i vremenske granice.
2.Relativno je opalo međunarodno kretanje javnog kapitala u korist privatnog. Umesto pomoći, siromašnim zemljama se preporučuje da stvaraju uslove za privlačenje privatnog kapitala. Razvijene zemlje su uspostavile apsolutnu dominaciju nad svetskim tokovima novca i kapitala.
3.Međunarodne finansije i međunarodna trgovina su velikim delom izgubile ulogu posrednika privrednog oporavka iz razvijenog u manje razvijeni deo sveta.
4.Međunarodni monetarni fond i svetska banka su moćni instumenti razvijenih zemalja za kontrolu nad svetskim finansijskim tržištima.
5.Danas SAD imaju glavnu ulogu u međunarodnim finansijskim i monetarnim odnosima. Nedavno se Japan predstavio kao druga svetska finansijska sila, a Evropska Unija je treća. Dolar, jen i euro postaju glavna sredstva međunarodnih plaćanja i rezervi.