Marksovo shvatanje klasnih borbi u Francuskoj

Maturski, maturalni, seminarski, diplomski i master radovi iz filozofije

Karl Hajnrih Marks (1818 - 1883. godina) je bio uticajan nemački filozof, ekonomista i revolucionar. Iako je imao dosta uspeha kao novinar i kao filozof, poznat je po istorijskim analizama međuklasnih odnosa i konflikata.
Marks je bio potomak bogate jevrejske porodice. Njegov otac, koji je bio advokat, poslao ga je da studira pravo, međutim Karl je nakon prve godine napustio pravo i prešao na filozofiju.
Najznačajnija dela su mu „Kapital“, u kojem praktično uspostavlja političku ekonomiju kao nauku, i Komunistički manifest (u čijem je pisanju učestvovao i Fridrih Engels), koji postavlja osnovne ideje koje će kasnije uticati na formiranje i širenje komunističkog pokreta u svetu.
Predmet ovog rada u nastavku bića Marksovo shvatanje klasnih borbi u Francuskoj. Rad ima za cilj da pokaže i objasni na koji način je Marks definisao klase i klasne borbe u Francuskoj.

Marksovo shvatanje klasnih borbi u Francuskoj

Marks društvo tumači kao proizvod uzajamne delatnosti ljudi, a istoriju svakog dosadašnjeg društva kao istoriju klasnih borbi. Ako napravimo jedan istorijski pregled razvoja društva uočićemo da je čovečanstvo uvek bilo podeljeno na klase. Od drevnih civilizacija do postmodernog doba postojali su klasni antagonizmi koji su gurali točak istorije unapred. Marks baš u njima vidi osnovnu polugu čitavog društvenog razvoja.
Najprostije, klasna pripadnost se određuje prema mestu koje pojedinac zauzima u proizvodnim odnosima. Epoha modernog, kapitalističkog doba odlikuje se time što je pojednostavila klasne suprotnosti i Marks uvida da se celo društvo sve više polarizuje na dve velike klase koje stoje, međusobno suprotstavljene interesima, neposredno jedna naspram druge - buržoaziju (vlasnike kapitala i sredstava za proizvodnju) i proletarijat (moderne radnike koji prodaju svoj rad buržujima).
Svakako da ne treba vulgarizovati Marksovu podelu i shvatiti je kruto, vec uočiti suštinu njegove dijalektike. Za njega su broj društvenih klasa i njihovo kombinovanje povezani sa datim istorijskim okolnostima. U svom tekstu Klasne borbe u Francuskoj od 1848. do 1850 Marks razlikuje npr. finansijsku aristokratiju i industrijsku buržoaziju, ali i navodi da su to samo frakcije jedinstvene (francuske) buržoazije.
Marks odlično primećuje da su sredstva za proizvodnju pomoću kojih se izgradio kapitalizam stvorena jos u feudalnom društvu. U jednom trenutku proizvodne snage su prevazišle tada postojeće feudalne odnose vlasništva koji su kočili proizvodnju. Takvi odnosi vlasništva su neminovno morali biti raskinuti, a "na njihovo mesto je došla slobodna konkurencija sa svojstvenom društvenom i političkom strukturom, s ekonomskom i politickom vlašcu buržoaske klase". Marks naglašava revolucionarnu ulogu koju je u tom istorijskom momentu odigrala buržoazija razbivši sve feudalne i patrijarhalne odnose. Od tog trenutka glavni cilj svakog buržuja postaje profit - višak vrednosti koji ostaje investitoru kapitala kada se oduzmu svi troškovi proizvodnje. Profit se dalje investira u proizvodnju zarad dobijanja još veceg profita. Ovaj proces postaje circulus vitiosus, jer ulagač mora iznova i iznova da se bori za profit. U suprotnom bi ga konkurencija uništila. Dakle kapitalista sada "liči na čarobnjaka koji više ne može da savlada podzemne sile koje je dozvao".
No jedan od glavnih problema koji postavlja Marks jeste pitanje: ko stvara profit, a ko ga prisvaja? Kao što je poznato rad stvara vrednost. Tačnije najamni radnik, proleter, kroz svoj rad stvara vrednost. On dakle u krajnjoj instanci stvara i kapital, vlasništvo koje eksploatiše njegov najamni rad. Kapitalista radniku plaća cenu najamnog rada koja je dovoljna za osnovna životna sredstva potrebna da radnika održe u životu. Radnik svojim radom jednostavno ne može da stvori sebi privatno vlasništvo. On je prinuđen da se prodaje na tržištu rada, pa je, kao i svaki drugi trgovinski artikal, izložen svim slucajnostima konkurencije i svim kolebanjima tržišta. Sa druge strane, vlasnik sredstava za proizvodnju oduzima radniku deo stvorene vrednosti, tj. profit i tako stvara sebi privatno vlasništvo. Iz ovoga sledi da je kapital "zajednički proizvod i može se staviti u pokret samo zajedničkom akcijom mnogih članova, pa u krajnjoj instanci samo zajedničkom akcijom svih članova društva". Dakle, kapital nije licna vec društvena sila, a kapitalista ne zauzima lican vec društveni položaj u proizvodnji.
Novi, kapitalisticki nacin proizvodnje iznedrio je tako nove klase i nove klasne antagonizme. Po Marksu jedina istinski revolucionarna klasa u ovom društveno-istorijskom sistemu jeste upravo proleterijat, jer je interes proleterijata ujedno i univerzalni interes čitavog čovečanstva, a to je ukidanje klasa. "
Najviše kontraverzi u naučnim krugovima svakako izaziva Marksovo shvatanje srednje klase. Pod ovim terminom podrazumeva se tradicionalna sitna buržoazija koja poseduje i radi na sopstvenim sredstvima za proizvodnju i pri tom ih ne koriste za eksploataciju tudeg rada. Marks u svojoj teoriji najavljuje neminovni nestanak srednje klase. U delu Manifest komunisticke partije on navodi da dotadadnji "sitni srednji staleži, sitni industrijalci, trgovci i rentijeri, zanatlije i seljaci, sve te klase srozavaju se u proleterijat, delom time što njihov mali kapital nije dovoljan za vodenje krupne industrije, te podleže konkurenciji vecih kapitalista, delom time što njihova veština izgubi vrednost zbog novih nacina proizvodnje". Kako se i da li se to zaista dešava?