Teorija indiferencije i analiza ponasanja potrosaca

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz marketinga.

Cilj svake teorije je da što bolje aproksimira realnost. Istorijski posmatrano ne postoji teorija koja je apsolutno tačna i nepromenljiva. Sigurno je da će se u bližoj ili daljoj budućnosti pojaviti nova teorija koja je bolja od prethodne. Ovaj tok nesumnjivo obezbeđuje kontinuiran i dinamičan razvoj nauke. U tom smislu, ekonomija kao društvena nauka ne bi trebalo da predstavlja izuzetak. Ipak, već približno vek i po se neoklasična teorija izbora potrošača bazira na pretpostavci daizbor potrošača ne zavisi od izbora drugih članova društva. Po ceni drastične simplifikacije realnosti, ova pogodna pretpostavka, kao i pretpostavka da društvo nije ništa više od proste sume pojedinaca, obezbeđuje neoklasičarima relativno jednostavan postupak izvođenja individualne, i na bazi nje, agregatne funkcije tražnje.

Realnost je da bi tačnije bilo naglasiti da je slučaj izbora potrošača u kojem ne deluje efekat međuzavisne tražnje ne generalno pravilo, već samo poseban slučaj. Nažalost, i pored nekoliko pokušaja da se neoklasični koncept teorije izbora potrošača unapredi, konvencionalna metoda proučavanja ove problematike i dalje dominira u udžbenicima i mikroekonomskoj naučnoj literaturi. Konsekventno, cilj ovog rada je da se istaknu naširoko zanemarivani sociološki faktori koji značajno utiču na motivaciju i ponašanje potrošača. Uključivanje ovih faktora u modern mikroekonomsku teoriju je conditio sine qua non dolaženja do teorijskog modela koji ima za ambiciju da što realnije aproksimira realnost u kojoj živimo.

U prvom delu rada ćemo ukratko predstaviti osnovne pretpostavke neoklasičnog modela racionalnog izbora, kao i teorijske implikacije koje su izvedene na bazi ovih pretpostavki. Potom ćemo istaći razloge zbog kojih su ove pretpostavke uvedene i dati naše razloge zbog kojih mislimo da su ove pretpostavke ne samo rigorozne, već i nerealne. Na kraju ćemo izložiti kratak pregled socioloških faktora čije je uključivanje u teorijske modele racionalnog izbora potrošača od esencijalnog značaja za dalji razvoj ekonomske nauke.

1 TEORIJA PONAŠANJA POTROŠAČA

Teorija ponašanja potrošača je u stvari teorija tražnje. Sve specifičnosti ponašanja potrošača su i specifičnosti tražnje.

Potrošnja može da bude u funkciji proizvodnje drugih dobara ili u funkciji zadovoljenja odredjenih ljudskih potreba, odnosno potreba potrošača. Teorija ponašanja potrošača odnosi se na one potrošače koji troše dobra radi zadovoljenja svojih potreba. Dakle, potrošači su ljudi koji kupuju dobra i usluge radi zadovoljenja svojih potreba. Logična je pretpostavka da potrošači kupuju samo ona dobra i usluge za koja misle da će im pružiti najveće zadovoljstvo. Stepen zadovoljavanja neke potrebe, ostvaren potrošnjom nekog ekonomskog dobra, naziva se korisnost.

Sposobnost potrošača da svoje prihode troše u skladu sa svojim individualnim preferencijama (željama, sklonostima, potrebama) uz maksimiziranje sopstvene korisnosti, naziva se racionalnost izbora i odluke potrošača. Za ekonomsku analizu je veoma značajno da se odgovori na pitanje: kako potrošači dolaze do racionalnog izbora i racionalne odluke. U traženju odgovora na prethodno pitanje, došlo se do teorije izbora potrošača. Teorija izbora potrošača je primena principa racionalnog izbora na odluke potrošača. Ova teorija se zasniva na marginalnoj analizi, odnosno na marginalnoj teoriji korisnosti. Marginalna teorija korisnosti podrazumeva da potrošači kao donosioci odluka o kupovini nekog dobra maksimiziraju korisnost, tako što problem oskudnosti resursa rešavaju primenom principa racionalnog izbora prilikom odlučivanja o kupovini, čime omogućavaju da im dodatni efekti koji proističu iz neke odluke uvek budu veći od dodatnih (marginalnih) troškova koji proističu iz te iste odluke.

2 NEOKLASIČNA TEORIJA IZBORA POTROŠAČA I TRAŽNJE

Prema neoklasičnoj mikroekonomskoj teoriji na tržištu roba i usluga se firme javljaju kao prodavci, dok se domaćinstva javljaju kao kupci. Cena dobara i usluga I količina koja se kupuje/prodaje se na tržištu roba i usluga formira u uslovima savršene konkurencije sučeljavanjem ponude i tražnje. U modeliranju funkcionisanja ovog tržišta se pretpostavlja da su u osnovi ponuđena i tražena količina funkcija tržišne cene na koju pojedinačni proizvođač/potrošač ne može da utiče

UVOD 3
1 TEORIJA PONAŠANJA POTROŠAČA 4
2 NEOKLASIČNA TEORIJA IZBORA POTROŠAČA I TRAŽNJE 4
3 OTVORENI PROBLEMI NEOKLASIČNE TEORIJE IZBORA POTROŠAČA 8
4 URUŠAVANJE NEOKLASIČNOG KONCEPTA FUNKCIJE TRAŽNJE 11
5 TEORIJA KORISNOSTI I MARGINALNA KORISNOST 12
6 ANALIZA INDIFERENTNOSTI 12
7 BUDŽETSKO OGRANIČENJE 14
ZAKLJUČAK 16
LITERATURA 17