Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžmenta, marketinga, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planova, makroekonomije, mikroekonomije, preduzetništva, upravljanja ljudskim resursima, carine i porezi.
Marketing, oglašavanje i reklamiranje u kulturi je do pre nekoliko dekada bilo tabu teme, jer se smatralo da je kultura blago do čijih vrednosti se dolazi spontano. Međutim, komercijalizacija umetničkih vrednosti i njihova eksplatacija postala veoma raširena u medijama. Međutim, sam pojam menadžmenta inherentno je vezan uz poslovanje/djelovanje organizacija, što podrazumijeva da će se problematika aktivnosti u području kulture i umetnosti promatrati primarno s "institucionalnog" aspekta. U mnoštvo organizacija/ institucija iz područja kulture i umetnosti, prema nekim klasifikacijama koje vrede u SAD-u i Velikoj Britaniji, spadaju svi subjekti koji se bave: muzikom (instrumentalnom i vokalnom), plesom, dramskim tekstovima, narodnom umetnošću, kreativnim pisanjem, arhitekturom i srodnim područjima, slikarstvom, kiparstvom, fotografijom, grafikom, rukotvorinama, industrijskim dizajnom, modnim dizajnom, filmom, televizijom, radijskim emitiranjem, snimanjem i aktivnostima vezanima uz prezentacije, predstave, izvedbe ili izložbe već spomenutih kategorija. Isto tako, tu se svrstavaju i aktivnosti proučavanja i primene kulture i umetnosti u praksi.
ISTORIJA MUZEJA
Prvi zapis o umetničkoj zbirci dragocenosti sakupljenoj u ratnim pohodima potiče iz grada Suze (oko 1176. pr. Kr.). U Perzopolisu se spominju palače s riznicama i kipovima grčke umetnosti, u svečanim dešavanjima otvorene javnosti.
U 5. st. pr. Kr. na atenskoj akropoli nalaze se arhetipski oblici budućih galerija i muzeja (Pinakoteka uz propileje, Chalkoteka sa izloženim kipovima ispod Partenona, Stoa poikile - trijem ispod akropole urešen slikama s motivima bitke kraj Maratona). Takođe, riznice u svetištima uz hramove u Ateni, Korintu, Olimpiji, Delfima i dr. sa zavjetnim darovima o kojima su se brinuli hieropoei, čuvari i sveštenici. Oni su izrađivali popise s posetiteljima. U helenizmu nastaju prvi muzeji uz biblioteke, kao središta naučne, kulturne i umetničke delatnosti (Aleksandrija u 3. st. pr. Kr., Pergamon u 2. st. pr. Kr.).
Antički Rim ne poznaje muzeje kao instituciju, ali prikuplja i javno, u bibliotekama, dvoranama termi, hramovima ili na otvorenom, izlaže brojna dela likovne umetnosti.
Današnji tip muzeja javlja se u doba renesanse u Italiji. Zbirka Lorenca Veličanstvenog u Firenci naziva se Musei dei codici e cimeli artistici (Muzej kodeksa i umjetničkim gemama). Od 16. st. zanimanje za prikupljanje kulturno-istorijsko-naučne građe (curiosa naturalia) raste i javljaju se galerije u kojima se čuvaju umetnička dela.
U 18. v. grade se prve muzejske zgrade prilagođene muzejskoj građi i otvorene javnosti: Asmolean Museum u Oxfordu, s štampanim pravilima iz 1714., naplaćuje ulaz pod vodstvom kustosa; Naturhistorisches Museum u Beču (1748.); British Museum u Londonu (1753.) i dr.
U 20. st. muzeji definišu različite oblike izlaganja, metodološki oblikovanih kako bi komunicirali s javnošću. Objavljuju se popratni katalozi izložbi i druge publikacije, izrađuju se i prodaju suveniri, organiziraju se predavanja i pedagoške radionice za decu. U Drugom svetskom ratu mnoštvo muzeja je uništeno. Posle rata grade se velike, nove muzejske zgrade: 1959. Guggenheim Museum u New Yorku; 1964. Muzej antropologije u Ciudad de Méxicu; 1973. Muzej van Gogha u Amsterdamu; 1977. Nacionalni muzej moderne umetnosti u centru Georges Pompidou (tzv. Beaubourg) u Parizu; 1982.; Neue Staatsgalerie u Stuttgartu; ili se izvode sadržajne adaptacije (u Parizu kolodvorska zgrada u Musée d'Orsay, zgrada Hôtel Sallé u Musée Picasso i dr.); otvaraju se eko-muzeji i muzeji na otvorenom.
Potkraj 20. i početkom 21. v. dolazi do razvoja virtualnih muzeja, kao i tematskog okupljanja digitalnih zbirki dostupnih internetom. MOWA (engl. Museum of Web Art) ne postoji kao zgrada, ali ima postav, nudi mogućnost razgledavanja i edukativne programe.
SADRŽAJ
1. UVOD 3
2. ISTORIJA MUZEJA 4
3 VOJNI MUZEJ BEOGRAD 5
3.1 Istorija muzeja 5
3.2 Muzej danas 7
3.3 Uređenost i opremljenost muzeja 8
3.3.1 Arheološka zbirka 8
3.3.2 Zbirka zanatskog oružja Balkana 8
3.3.3 Zbirka vanevropskog oružja 9
3.3.4 Zbirka vojnih zastava 9
3.3.5 Umetnička zbirka 9
3.3.6 Zbirka odeće, uniformi i arhivalija 9
4 MARKETING MUZEJA 10
4.1 Izdavačka delatnost kao promocija 11
4.2 Cena i posećenost muzeja 11
5. ZAKLJUČAK 12
6. LITERATURA 13
6.1. WEB LITERATURA 14
Pretraga
Spisak članova
Kalendar
Pomoć
