Marketing i menadzment u obrazovanju

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadžmenta.

Menadžerska revolucija izbacila je na površinu poslovnog sveta ljude od karijere, koji imaju moć, znanje i osobine posebnog elitnog sloja društva. Menadžerska funkcija rukovođenja definiše se kao proces uticaja na ljude, odnosno kadrove koji treba da doprinesu ostvarenju ciljeva sa ekonomskim i socijalnim motivima. Dakle, menadžeri u firmi jesu planeri, organizatori i kontrolori kadrovskog, finansijskog, materijalnog i informacionog resursa. Menadžer je lider koji koristi autoritet i znanje u organizaciji, koji još i koordinira poslovne funkcije kompanije i donosi strateške odluke. Menadžer je ekspert za tržišnu tehnologiju upravljanja procesima efikasnosti i efikasnosti privredne suštine. Menadžer je inspirator promena. Stvaralaštvo je svakodnevna preokupacija menadžmenta, odnosno, menadžera kako u kompaniji koja neprekidno vrši inovacije, tako i u firmama koje streme da razviju novo analitičko oruđe u projektovanju originalnog finansiranja. Menadžer je strateg firme i misaoni faktor proizvodnje i prometa. Menadžer je kao što je već pomenuto lider, a liderstvo kao proces obuhvata aktivnosti kao što su davanje smernica, zatim, angažovanje ljudi, kao i njihova motivacija i inspiracija, da bi se došlo do korisnih promena putem kreiranja vizije koja je izvodljiva. Vidimo, da menadžment naglašava kontrolu i red, a liderstvo inspiriše kreiranje i promene. Ono, što je bitno za menadžera, a što se smatra osnovnim građevinskim materijalom za izgradnju menadžera kao lidera je talenat. Talenat se javlja kao bitan faktor u formiranju menadžera sa liderskim osobinama kao osoba koja ima sposobnost uticaja na druge – pojedince, grupe i organizacije.
Menadžment je i nauka i veština procesa upravljanja i rukovođenja organizacijom preduzeća, ali i kreativna praksa i poslovna filozofija u stvaranju profita.
Dakle, menadžment je univerzalna aktivnost, čiji su ključni izvori znanje, kultura rada i poslovna etika, a ciljne funkcije opstanak, rast i razvoj firme. U tom kontekstu obrazovanje menadžera sa njihovom obukom mora da implikuje znanje, stručnost i praktičnu sposobnost za poslovni uspeh.

Ekonomska i finansijska reforma nauke i obrazovanja

Ekonomija finansiranja nauke i obrazovanja već duže vreme bitiše u krugu interesovanja brojnih teoretičara i praktičara ne samo iz razloga što su nauka i obrazovanje prvorazredni faktori privrednog razvoja i proizvodna snaga ljudskog rada, nego i iz razloga što akumulirana znanja igraju ulogu oruđa rada i što formiraju nov pogled na svet. Ulaganje u obrazovanje i naučnoistraživački rad predstavljaju najatraktivnija ulaganja, koja su često rentabilnija od direktnog proizvodnog investiranja. Znanje i stručnost kao "proizvodi" rada u nauci i obrazovanju predstavljaju najbitniji elemenat svojstava radne snage i važnu odrednicu čovekove svesti. Čitava je budućnost zasnovana na nauci i obrazovanju. Nauka i obrazovanje postaju, dakle, opšta osnova koja povezuje savremena društva, privrede i kulture. Prema tome, ko štedi u sredstvima za nauku i obrazovanje zakida sam sebi od budućnosti. Za naučnoobrazovnu delatnost mora biti para, što više danas to bolje za budućnost bez obzira iz kojih izvora sredstava (privreda, neprivreda, država, inostranstvo), i nezavisno od modaliteta finansiranja (budžetsko, fondovsko, samofinansirajuće).
U našim jugoslovenskim uslovima nauka i obrazovanje se neprocenjuju kao segmenti "ljudskog kapitala". Višegodišnje zaostajanje sredstava, uzastopne finansijske restrikcije i svi drugi negativni uticaji na stabilnost državnog sistema, dovelo je do toga da danas imamo osiromašene fondove naučnoobrazovne delatnosti, sa negativnim povratnim uticajima na planu efikasnog pružanja naučnoobrazovnih usluga. Sve se to kao bumerang vraća u formi ekonomske degradacije nauke i finansijskog ograničenja visokog obrazovanja. Dakle, treba pokrenuti postupak izmene institucionalnog tretmana nauke i visokog obrazovanja u skladu sa dugoročnim programom ekonomskog razvoja. Treba imati u vidu da je naš sadašnji istraživački kadar star, a država je ekonomski nesposobna da podrži naučni razvoj mladih.
Troškovi istraživanja i razvoja eksponencijalno rastu, jer se granice naučno-tehnološkog znanja sve brže i dalje pomeraju. Imperativna je potreba da se naša zemlja uključi na vreme u međunarodne naučne i tehnološke odnose i u međunarodnu školu za obrazovanje novih generacija naučnika. Država koja premalo radi za svoju sadašnjicu i nimalo za svoju budućnost, "savez" ekonomije nauka i obrazovanja je "osuđena" na propast. Treba otpočeti sa utvrđivanjem i usklađivanjem nastavnih planova i programa za srodne programe i sve ostalo što je potrebno da bi tom reorganizacijom školstvo, obrazovanje bilo efikasnije. Takođe treba pokrenuti postupak za reintegraciju fonda obrazovanja i fonda nauke u jedinstven fond naučno – obrazovne delatnosti, čime bi se obezbedila dopunska sredstva za poboljšanje materijalnog položaja univerziteta i fakulteta i čime bi se smanjili troškovi.
Naučnoistraživački rad, kao bitan elemenat razvoja proizvodnih snaga, pruža ekonomskoj praksi nova saznanja za efikasniji privredni razvoj. S toga se u savremenom svetu sve više izdvajaju materijalna sredstva za razvoj nauke. Sredstva za naučnoistraživački rad često su i brže rasla od društvenog proizvoda.
U tabeli koja sledi prikazana su sredstva naučnoistraživačkog rada po izvorima izraženo u procentima.