Manometar i manometarske tečnosti

Već četiri veka traje neprekinuti lanac uspeha u fizici – sled revolucija u našem razumevanju fundamentalnih i primenjenih zakona. Ovim je otkriven ogroman korpus znanja koji predstavlja centralni trijumf ljudske inteligencije – to je naša pobeda nad misterijom i neznanjem. Što je još mnogo važnije, ruku pod ruku sa ovim znanjem razvijen je i metod upita, analiza i provera koji se i dalje može primenjivati za sticanje novih znanja:
- u 17. veku su postavljeni temelji fizike. Galileo je zasnovao moderan eksperimentalni metod, dok je Njutn stvorio teorijsku fiziku i postavio osnove njenog matematičkog aparata;
- u 18. veku je u velikoj meri kompletiran klasični matematički aparat nove nauke. Mehanika je postala prva naučna disciplina sa čvrsto zasnovanim matematičko-teorijskim formalizmom. Posle mehanike je na red došla termodinamika. Posledica ovoga je bila industrijska revolucija;
- 19. vek je doneo statističku fiziku i ujedinio elektricitet, magnetizam i optiku, čime je kompletirano ono što danas zovemo klasičnom fizikom. Ovo je bilo doba genijalnih pronalazača (Vat, Faradej, Edison, Bel, Tesla, Markoni, braća Rajt, Rentgen, Pupin) koji su predstavljali samo otelotvorenje velikog zahuktavanja tehnoloških prodora.

U ovo vreme su i postavljeni temelji obrazovnog sistema koji je omogućio znatno širi obuhvat populacije;
- početkom 20. veka je došlo do nekoliko fundamentalnih prodora u našem razumevanju univerzuma - stvorene su relativistička teorija, moderna teorija gravitacija i kvantna teorija. Uporedo su stvoreni i temelji novog matematičkog aparata fizike;
- ostatak 20. veka je doveo do višestrukog proširenja obuhvata fizike kroz stapanje relativističke i kvantne teorije, sa jedne strane, i statističke i kvantne teorije, sa druge. Fizika je stvorila ključne osnove za revolucionarne korake prvo u hemiji pa zatim u biologiji. Tehnološke posledice fundamentalnih istraživanja su prvo dovele do atomskog doba i do početka istraživanja svemira, zatim do superprovodnosti, lasera, do sve bržih i jeftinijih računara, do globalne komunikacione mreže. Krajem veka su tehnološki prodori informatičke revolucije doveli do stvaranja novog, post-industrijskog društva.

Ovaj neprekinuti lanac nam daje ogromnu sigurnost i uliva nam poverenje kako u nauku, tako i u krajnje ljudske mogućnosti. Tokom ovih četiri stotine godina bilo je nekoliko trenutaka u kojima smo posumnjali da dolazi do kraja fizike, da postoje granice onoga što čovek može razumeti. Fizika je osnovna prirodna nauka koja proučava osnovna ili suštinska svojstva prirodnih pojava i tela. Fizika je usko povezana sa drugim prirodnim naukama, kao i matematikom (zbog matematičkog opisivanja prirode), posebno hemijom, naukom koja se bavi atomima-hemijskim elementima i molekulima-hemijskim jedinjenjima. Fizika se bavi širokim spektrom fenomena, od fizike subatomskih čestica, do fizike galaksija. Cilj fizike je da opiše različite fenomene koji se dešavaju u prirodi putem prostijih fenomena. Stoga je zadatak fizike da poveže stvari koje se mogu videti sa njihovim uzrocima, a zatim da poveže ove uzroke zajedno kako bi se našao ultimativni razlog zašto je priorda takva kava je. Fizika koristi naučni metod da proveri ispravnost neke fizičke teorije, koristeći metodičan pristup da uporedi implikacije te teorije sa zaključcima dobijenim iz sprovedenih eksperimenata i posmatranja.

UVOD 3
1 Manometar i manometarske tečnosti 4
1.1 Manometar 4
1.2 Vrste manometara 4
1.3 Pritisci koji se mere manometrima 8
1.4 Manometarske tečnosti 11
ZAKLJUČAK 12
LITERATURA 13