Manirizam

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
 
Autor Poruka
VS1 Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 5,344
Pridružen: Aug 2009
Poruka: #1
Manirizam
Maturski, maturalni, seminarski, diplomski i master radovi iz историје уметности.

Renesansa je kulturno-istorijski pojam koji je najpre označavao doba od 1350. do 16.veka kao period u kome je došlo do ponovnog interesovanja za klasilnu antiku i procvat umetnosti, da bi se zatim ovim pojmom označavalo kulturno stanje prelaznog doba od srednjeg veka do novog doba, naročito u Italiji.
Pojam renesansa je u uzajamnom odnosu sa pojmom humanizam. Humanizam se odnosio na naučno-duhovni sadržaj ovog razdoblja, a renesansa na celokupnu kulturu tog vremena. U XV i XVI veku likovna umetnost stiče veću samostalnost u odnosu na crkvu, jer plemićke porodice i bogati građani naručuju palate, statue i slike kojima žele da naglase sopstvenu moć i značaj. Stoga se menja i sadržaj umetničkih dela, koja više nemaju isključivo religiozni karakter.
Vajari, slikari i arhitekte se više ne smatraju zanatlijama, već istinskim umetnicima, koji su odlikuju prepoznatljivom stvaralačkom individualnošću. U istom periodu velika geografska otkrića i zamah tehnike, trgovine i privrede vraćaju ljudima veru u nauku, razum i iskustvena saznanja. S otkrivanjem perspektive, prikazivanje prostora stiče novu, veoma snažnu izražajnost. Obnavlja se zanimanje za ljudsku figuru, istražuju se u klasičnoj tradiciji antičke prošlosti modeli koji se odlikuju skladom i lepotom. Ovaj ogromni pokret nazvan je renesansa (ponovno rađanje), da bi se naglasio značaj raskida sa srednjovekovnim periodom.
Središte pokreta bilo je u Italiji. Uzevši kao uzor Firencu, u kojoj se imućna porodica Mediči utrkivala obnavljajući grad veličanstvenim palatama i crkvama, plemićke porodice Montefeltri u Urbinu, Sforca i Viskonti u Milanu, Gonzaga u Mantovi i Este u Ferari, postale su veliki pokrovitelji umetnosti. Umetnička dela ostvarena u periodu renesanse pripadaju redu najznačajnijih ostvarenja evropske umetnosti uopšte. Umetnici se udaljavaju od gotskog slikarstva novim jezikom formi oblikovanih korišćenjem efekta svetlo-tamno. Posmatraju stvarnost, ali ne ulepšavaju figure, več ih čine u većoj meri ljudskim, odevaju ih u jednostavnu odeću, ulivanjem dostojanstva ne lepote. Ozbiljnost pokreta i jednostavnost koja ne pribegava nepotrebnom ukrašavanju, saopštavaju duboku pobožnost i veličaju vrednosti čoveka kao jedinke odgovorne i za sopstvenu propast i za sopstveno spasenje. Racionalnost renesansnog čoveka osvojila je i prostor verskog postavljajući božanstva, svece i anđele u stvarni prostor. Centralna perspektiva bila je najčešće korišćena, jer je omogućavala simetrično predstavljanje prostora, kao i jasan pogled na prostor u prvom planu. Umetnički duh renesanse širi se u prvoj četvrtini XV veka Italijom i dalje preko Alpa, Evropom. Propašću velikog broja italijanskih dvorova početkom XVI veka, Rim postaje centar zanimanja velikog broja umetnika.
Rana renesansa je prvo umetničko razdoblje renesanse koja traje kroz ceo XV vek. Italija je odigrala vodeću ulogu u razvijanju renesanse.
Visoka renesansa je kasna faza renesanse koja se odvija do prve polovine XVI veka. Tokom XVI veka renesansa u Firenci nastavlja produkciju velikih umetnika, centar italijanske umetnosti postao je Rim. U vreme kad se izrazito poštovao subjektivizam i individualizam svakog umetnika, toliko da se stvarao kult genija. To je vreme kada je vladala ideja genijalnog umetnika, pojedinca nadahnutog od boga, koji je bio uspešan u različitim vrstama umetnosti-univerzalni čovek.
Predmet ovog rada u nastavku biće pravac koji se razvio u okviru renesansne umetnosti a to je manirizam. Rad ima za cilj da prikaže i objasni karakteristike i specifičnosti pomenutog pravca kao i najznačajnije njegove predstavnike.

Manirizam
Pojam i karakteristike manirizma


Pod pojmom manirizam podrazumevamo pravac u istoriji umetnosti koji se javlja na prelazu iz visoke renesanse u barok i koji se razvijao u evropskim zemljama.
Reč manirizam potiče od italijanskog maniera i znači stil, odnosno način i uveo ju je Đorđo Vazari u 16. veku koji je ovako obeležio kasnu umetnost u delu Mikelanđela Buonarotija koja je odudarala od klasičnih predstava o harmoniji u doba renesanse.
Manirizam počinje sa dobom reformacije, 1527. godine je plenjen Rim i narasta moć Habzburgovaca a Evropa se posredstvom objavljivanja Amerike sastaje sa različitošću i egzotičnošću, duhovna klima u Evropi je pod uticajem pozne renesanse, novoplatonizmom, hermetizmom i alhemijom.
Važno otkriće koje je uticalo na manirizam je i helenistička kompozicija skulpture Laokona iz 1506. godine.
U toku 16. veka manirizam cveta u vladarskim dvorovima u celoj Evropi, u Madridu, Rimu i Florenciji- naročito. U toku Tridesetogodišnjeg rata manirizam je zamenjen barokom. Ova granica je predmet spora u literaturi pojedinih zemalja se razlikuje i tako na primer u francuskoj se uzima da 17. vek spada u klasicizam.
Manirizam sa svim svojim karakteristikama kao pravac i smer kojim istoričari određuju dela sa sekundarnim značenjem i svojom virtuozno glatkom obrađenom površinom, nemirnim tretmanom svetlosti i senke i povezan putem hladne suzdržljivosti sa naglascima na tkanini u portretnoj umetnosti predstavljaju u Firenci Anđelo Bronzino, Jacopo Da Pontorno a u Rimu Giorgio Vasari i Parmi Parmigiano, pravac je izrazito intelektualne prirode, suprotan je koncepcijama renesanse i činjenica je da su mu pripadali i veliki slikari od velikog značaja za razvoj umetnosti - u Španiji El Greko.
Oblik se intelektualnim postupkom filtrira i eliminiše direktnu opservaciju i percepciju. Ovakvo shvatanje koje proizilazi iz manirističkog koncepta sklono je venecijanskom i njihovom spiritualističkom shvatanju i ovo se suprotstavlja baroknom shvatanju koje je dirigovano od strane Vatikana i u koji polazeći ipak od prirode ide sve do baroknih naturalističkih kompozicija i kome doprinosi razvoju građevinarstvo i dekadentni vid forme da bi se izazvala reakcija građanstva na veru, javlja se Luterova revolucija i vatikanska komponenta koja ima barokni karakter iako prihvaćena ali nije nailazila uvek na plodno tlo u svim krajevima a naročito ne u Francuskoj i Holandiji.
Manirizam se uopšteno karakteriše otklanjanjem od harmoničnog reda koji je vladao u umetnosti renesanse predstavljana Atinjskom školom Rafaela Santija, što se naročito može primatiti kod njegovog učenika Đulija Romana.
Manirizam teži ka:
- alegoriji,
- enigmatičnosti,
- naznakama i
- osobenostima.


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
03:52 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Skoči na forum: