Makroekonomski identiteti

Maturski, Seminarski , Maturalni ,Masters i Diplomski radovi iz Ekonomije i Ekonomike.

Makroekonomija se bavi izučavanjem pojava, procesa i problema, kao što su: bruto proizvod, društveni proizvod, nacionalni dohodak, potrošnja, štednja, investicije, ekonomski rast, spoljnotrgovinska razmena, društvena reprodukcija, platni bilans, ciklična kretanja privrede, budžet, fiskalna i monetarna politika, agregatna tražnja i ponuda, zaposlenost, inflacija itd koji predstavljaju njene entitete. Prema tome, makroekonomija proučava finkcionisanje i upravljanje ekonomijom u celini.

Promena kamatnih stopa kao instrument ubrzanja razvojne dinamike

Narodna banka Srbije (NBS) je u drugoj polovini prošle godine uvela sistem ciljanja bazne inflacije , čime je dozvolila i uvođenje režima slobodnog tržišnog formiranja deviznog kursa. U regulisanju bazne inflacije i ublažavanju pritisaka izazvanih visokom nominalnom i realnom aprecijacijom domaće valute, priori tet je dala dvonedeljnoj kamatnoj stopi na repo operacije, tj. referentnoj kamatnoj stopi kao osnovnom instrumentu, i stopama obaveznih rezervi banaka kao po moćnim instrumentima monetarne politike. U nastojanju da odbrani preduzete mere monetarne politike u 2006. godini, NBS je objavila da sutroškovisterilizaci je ostvareni kroz obim operacija na otvorenom tržištu iznosili 10,5 mlrd. dinara,da je plaćena tržišna kamata bankama na ime atraktivnosti prodaje blagajničkih zapisa i drugih hartija od vrednosti u visini od preko 132 mlrd. dinara, kao i da je privremeno povukla kroz obavezne rezerve banaka 115 mlrd. dinara. Opravda nje za preduzete mere monetarne politike, NBS nalazi u tome što je zbog visokog neto priliva deviza (stranih direktnih investicija i inostranog kapitala koji je u Srbiji video dobru zaradu), bila prinuđena da bira između dve mogućnosti ili povećanje stopa obaveznih rezervi ili jačanje repo operacija, pri čemu je izabrala ovu poslednju. Postignuti rezultat je uspešno oborena inflacija, ali po cenu visoke realne i nominalne aprecijacije deviznog kursa dinara. Iznoseći pred čitaoca argumentovanu analizu, autori priloga ove knjige ističu da je NBS u prošloj godini primenjivala dve kombinacije monetarne politike i politi ke deviznog kursa u cilju obaranja inflacije. Pri tome, najpre se koristila monetary nim zatezanjem i umerenom realnom aprecijacijom deviznog kursa da bi zatim prešla na oštru realnu aprecijaciju i na blago monetarno popuštanje. Međutim, u jedom prilogu u knjizi se ocenjuje da je i uprkos visokoj aprecijaciji deviznog kur sa i visokim troškovima sterilizacije priliva inostranog kapitala, kupovinom de viza na međubankarskom tržištu „rast monetarne mase jedva usporen“. Premda je tako usporen rast ponude novca bez sumnje doprineo obuzdavanju inflatornih pritisaka, zaključuje se da je „inflacija pod kontrolom“ samo dok traje „snažna aprecijacija deviznog kursa“. Kao epilog ovakve politike, autori priloga iznose upozorenje i zaključuju da se od nje ne može očekivati da bude efikasna na dugi rok, pošto je izvesno da ne može nastaviti da daje pozitivne efekte na isti način. Prepoznaju se najmanje dva ograničenja primene takve politike. S jedne strane, ne može se očekivati stalna aprecijacija deviznog kursa zbog „granice izdržljivo sti rasta izvoza“ ...

S A D R Ž A J

1 Uvod 3
2 Promena kamatnih stopa kao instrument ubrzanja razvojne dinamike 3
3 Model injekcije – povlačenje 4
4 Identitet spoljnotrgovinskih tokova 5
5 Bruto nacionalni proizvod i bruto domaći proizvod kao mera privradnih dostignuća 12
6 Tri makroekonometrijska modela 13
7 Sprovodjenje makroekonomske politike tokom istorije 15
8 Put ka većem jedinstvu 15
9 Pravci razvoja makroekonomske politike 16
10 Nova klasična makroekonomija – osnovne ideje 19
11 ZAKLJUCAK 20
12 Literatura: 20