Logoterapija Viktora Franka

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz biologije ,medicine ekologije, fizike, geografije, istorije i hemije.

Frankl je stvorio sistem logoterapije kako bi pojedincima pomogao naći smisao vlastite egzistencije. Logoterapija se, dakle, bavi „smislom ljudskoga postojanja“ i ličnom terapeutskom tehnikom koja pomaže pronaći smisao života. Ona je prvobitno terapeutska metoda pomaganja osobama koje osećaju manjak smisla. I više je tehnika nego teorija. Franklova antropologija jednostavna je i jasna. Polazi od pretpostavke kako „nema psihoterapije bez teorije o čoveku i određene filozofije života“ na koju se psihoterapija oslanja. Teoriju o logoterapiji sažima se u tri pojma: slobodna volja, volja za smislom i smisao života. Kad razmišlja o čoveku, nastoji povezati njegove telesne, psihičke i duhovne dimenzije. Jer kad se uzimaju u obzir npr. samo telesne potrebe i cene samo čovekove telesne odlike i dimenzije, neminovno se zanemaruju ona druga ljudska svojstva, psihološke i duhovne naravi. I obratno. A čovek nije jednodimenzionalan. No uprkos njegovoj višeslojnosti, on je integralno i jedinstveno biće. Njegove umrežene psihičke, fizičke i duhovne odlike čine ga „jedinstvenim“, neponovljivim, upućenim na druge i „predodređenim“ da traži smisao. Stoga „biti čovek“, prema Franklu, znači biti uvek „usmjeren na nešto ili na nekoga“. To je glavni element sistema logoterapije: od slobode volje preko volje za smislom do smisla života. .....

Srž logoterapije

Srž logoterapije jeste govor o budućnosti, o svrsi i ciljevima koje treba dostići, o zadacima i poslovima koje valja obaviti. Reč potiče od grčkoga jezika, „logos“, a znači smisao. Stoga se logoterapija usmeruje na smisao čovekove egzistencije, koja je primarna motivacijska snaga. Gledajući pak na sam smisao, Frankl govori kako ga „mi ne izmišljamo, nego otkrivamo“. Nije čovek „taj koji pita za smisao života, nego život njemu postavlja pitanja na koja on treba odgovoriti. A odgovoriti životu može jedino tako da odgovara za svoj život: da bude odgovoran. Odgovornost je prava srž čovekove egzistencije“. Čovek, naime, „stalno traži smisao svoga postojanja i života“. I to je ono što Frankl zove „volja za smislom“, a definiše je kao „korenitu težnju čoveka da nađe i ostvari cilj i smisao života“. Jer život nije rukopis koji valja odgonetnuti, nego protokol koji treba slobodno i odgovorno ispisati. Jedanput „ispisan protokol“ ne trpi ispravaka, a jednom učinjen izbor ostavlja „besmrtan trag u pesku vremena“........

SADRŽAJ:

1 UVOD 3
2 LOGOTERAPIJA 4
2.1 Srž logoterapije 5
2.2 Neogena neuroza 6
2.3 Logoterapija kao lek 7
3 ZAKLJUČAK 8
4 LITERATURA 9
4.1 Web izvori 9