Logistika i konkurentsko okruženje

Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Razlikujemo dve vrste okruženja za logistiku, to su:
1.Logistika u makro (eksternom) okruženju i
2.Logistika u mikro (internom) okruženju.

Logistika u makro (eksternom) okruženju

U pitanju je analiza koja je usredsređena na veze logistike sa privredom ili eksternim okruženjem, što predstavlja makro dimenziju poslovne logistike. Sa ovog aspekta treba razumeti:

1.kako logistika dodaje vrednost dobrima i uslugama u ukupnoj privrednoj aktivnosti,
2.ekonomski uticaji logistike na nacionalnu ekonomiju,
3.ekonomski značaj logistike za makro okruženje.

Dodavanje vrednosti proizvodima

Obično se navode četiri tipa koristi koje logistika dodaje proizvodima ili uslugama, to su:
1.korisnost forme,
2.korisnost mesta,
3.korisnost vremena i prostora i
4.korisnost posedovanja

Korisnost forme odnosi se na vrednost koja se dodaje dobrima kroz pripremu proizvodnje, kroz samu proizvodnju i kroz proces finalizacije proizvoda. Ova korisnost se manifestuje kada se sirovine kombinuju na određeni način sa ciljem da se stvori finalni proizvod. Primer: proizvođači bezalkohilnih napitaka kombinuju bazu, CO2 i vodu da bi proizveli određeni napitak. Jednostavan proces sjedinjavanja sirovina predstavlja promenu oblika ili forme samog proizvoda a promena forme ima za posledicu povećanje vrednosti proizvoda. U savremenom ekonomskom okruženju promenu forme proizvoda omogućavaju upravo aktivnosti logistike. Primer: prepakovanjem žitnih pahuljica iz velikih paleta u manja pakovanja pogodna za individualne potrošače, dobija se korisnost forme.
Korisnost mesta se ogleda u tome što logistika ima bitnu ulogu u distribuciji robe od mesta porekla do mesta gde za njom postoji tražnja. Logistika proširuje fizičke granice tržišta i tako povećava ekonomsku vrednost robe. Primer: organizovanjem prevoza poljoprivrednih proizvoda vozom ili kamionom ili brodom iz oblasti njihove proizvodnje u oblasti gde za njima postoji tražnja logistika kreira korisnost mesta.
Korisnost vremena podrazumeva da roba i usluge budu dostupni
potrošačima na određenom mestu, ali kada oni to požele. Logistika stvara korisnost vremena tako što doprinosi držanju zaliha i izboru adekvatne lokacije dobara i usluga. Dakle, roba i usluge dobijaju na vrednosti ako zadovolje tražnju i budu na vreme isporučeni potrošačima. Primer: držanje propagiranih proizvoda u prodajnim objektima tačno u ono vreme koje je potencirano propagandnim porukama. U svakom slučaju transport može da kreira korisnost vremena jer omogućava brže kretanje dobara do mesta tražnje, ili vazdušni transport (avionom) može da poveća korisnost vremena.
Korisnost posedovanja logistika kreira kroz bazične marketing aktivnosti, koje su povezane sa promocijom proizvoda i usluga. Promocija se može definisati kao napor koji je usmeren napovećanje želje potrošača za posedovanjem nekog dobra ili usluge. Uloga logistike u ekonomiji upravo zavisi od kreiranja korisnosti posedovanja, zato kreiranje korisnosti vremena i mesta dobija značaj samo kada postoji tražnja za proizvodima i uslugama.

Potencijalno okruženje i veze logistike sa okruženjem

Ekonomski uticaj logistike
1.Podstiče ekonomski razvoj
2.Povećava obim i raznovrsnost dobara
3.Utiče na sniženje cena proizvoda
4.Povećava vrednost zemljišta

Ekonomski razvoj i specijalizacija kroz podelu rada osnova su ekonomskog razvoja, što je u praksi potvrđeno tokom 19. i početkom 20. veka, a koja se odnosila na određene regione i proizvode. Tendencija ka specijalizaciji i proizvodnji sa nižim troškovima jeste osnovna doktrina privrednog razvoja prema Adamu Smitu. Naime, Smit veruje da je specijalizacija (podela rada) određena širinom tržišta (obimom tražnje) za određenim proizvodima. Pri tome, dodatni rezultat rada (output) nema nikakav značaj ako ga proizvođač ne dislocira iz oblasti viška proizvodnje u oblasti gde postoji nezadovoljena tražnja. Logistika doprinosi firmama da se razvijaju ali i ekonomskom razvoju u celini, tako što omogućava ostvarenje komparativnih prednosti u procesu proizvodnje dobara ili usluga, na bazi efikasnog transporta dobara na tržište.
Logistika omogućava da raznovrsna dobra u odgovarajućoj količini budu dostupna potrošačima direktno gde za njima postoji potreba. To vrlo