Ljudske potrebe kao motivi za drustveno delovanje

Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Ljudske potrebe su neograničene. Biološka, kulturološka i materijalna evolucija ljudi permanentno rađa nove potrebe. Uz to, broj ljudi na planeti stalno se povećava. Istovremeno, prirodni resursi kojima se potrebe zadovoljavaju su ograničeni. U svakodnevnom životu često susrećemo reči “motivi” i “motivatori”. I jedna i druga reč potiče sa prostora psihologije, i uglavnom su vezane za pokretače ljudske aktivnosti, i to bi bilo zajedničko određenje i za motiv i za motivaciju.
No, kada je reč o motivima, tu postoji nešto kompleksnije određenje ovog pojma u odnosu na motivaciju. Tako se najčešće pod motivima podrazumeva unutrašnji psihički faktor, koji pokreće, usmerava, održava i obustavlja ljudsku aktivnost . Iz ove definicije uočavamo četiri bitne karakteristike motiva, koje se mogu postaviti u obliku pitanja:
1)Šta to čoveka pokreće na aktivnost?
2)Šta tu aktivnost usmerava?
3)Šta tu aktivnost održava? i na kraju
4)Šta tu aktivnost obustavlja?

Odgovor na ova pitanja zaslužuje posebnu pažnju. Tako, ako pođemo od prvog određenja motiva – šta čoveka pokreće na aktivnost – to je poremećaj u ravnoteži bioloških funkcija čoveka koji pokreće čoveka na aktiviranje organizma u cilju uspostavljanja stanja ravnoteže, stanje lagodnosti i prijatnosti.
Polazeći od drugog određenja motiva: šta čovekovu aktivnost usmerava – odgovor moramo tražiti u sferi bioloških motiva. Tako, recimo, čovek pri teškom fizičkom radu oseti glad zbog smanjene količine kalorija koje su mu preko potrebne za tu vrstu rada. U cilju zadovoljenja potrebe za visokokaloričnom hranom aktiviraju se biološki motivi koji tu potrebu na određeni način zadovoljavaju i usmeravaju čovekovo ponašanje u pravcu te potrebe, kako bi mogao da završi povereni radni zadatak. Dakle, čovek koji je gladan, pri obavljanju teških fizičkih poslova, obratiće svoju pažnju na samu hranu, dok će njegove aktivnosti za druge sadržaje biti znatno smanjene. Iz toga sledi da motivi deluju selektivno u pravcu izbora puta za što bržim zadovoljenjem naše potrebe – u ovom slučaju potrebe za hranom.
Odgovor na treće određenje motiva – šta čovekovu aktivnost održava – moramo poći od prethodnog primera, tako što zadovoljenje motivirane potrebe za hranom održava ljudsku aktivnost za obavljanje ne samo poslova koji iziskuju visokokaloričnu hranu već i kao uslov za uspostavljanje stanja ravnoteže organizma, i time dolazimo do četvrte karakteristike motiva – motivi obustavljaju aktivnost kada su ljudske potrebe zadovoljene.

TEORIJA MOTIVACIJA

U sagledavanju motivisanosti, svaki čovek se mora upoznati kao svojevrsna jedinka, bez obzira u koju kategoriju ličnosti ste ga prethodno svrstali. Za to je potrebno ne samo znanje, već i veština.Sam izraz „motivacija” potiče od latinske reči „moves, movere” što znači: kretati se. Motivacija je unutrašnja pokretačka sila koja nas snabdeva pokretačkom snagom za ostvarivanje ciljeva i zadovoljavanje potreba. Sasvim je sigurno da su najuspešniji oni ljudi kod kojih ne postoji strah od promena. A takvih je ljudi znatno manje od onih koji su proaktivni. Većina ljudi se odupire promenama po principu: „Bolje poznato zlo nego nepoznato dobro”.
Motivacija je skup mentalnih procesa koji osobu usmeravaju prema cilju. Motivirana ponašanja su, dakle, svesni izbori kojima upravlja sama osoba. Ipak, naša spremnost da sudelujemo u nekoj aktivnosti i radimo neki posao zavisi od puno faktora. Ona zavisi od ličnih potreba, vrednostima i stavovima, interesima, osobnosti i sposobnostima koje unosimo u posao.
Sam posao takođe podrazumeva neka ograničenja i izazove koji se postavljaju pred nas, a organizacija pak nameće neka pravila kroz prakse upravljanja ljudima, načine rukovođena.
Obzirom da motivacija snažno utiče na produktivnost, nadređeni i voditelji takođe trebaju razumeti šta sve motivira i potiče njihove zaposlenike na rad.
Povećati motivaciju zaposlenika nije lako jer svaka osoba reaguje na svoj posao i okruženje u organizaciji na jedinstven i sebi svojstven način.

Zadovoljavanje potreba

Do danas su razvijene mnoge metode motivisanja zaposlenika, a postoji i više istraživačkih i teorijskih pristupa pitanjima motivacije.
Maslovljeva teorija hijerarhije potreba kaže da su naše potrebe hijerarhijski poređane pa se na dnu hijerarhije nalaze najosnovnije, a prema vrhu sve složenije potrebe. Potrebe zadovoljavamo počevši upravo od onih temeljnih, najjednostavnijih, kao što su fiziološke potrebe i potrebe za sigurnošću, prema složenijima, kao što su društvene potrebe i potrebe za poštovanjem, te potrebe za samoostvarenjem.
U trenutku kada je neka potreba zadovoljena, ona gubi snagu i prestaje biti motivator, a osoba se usmerava na sledeći nivo. Najsnažnija potreba je upravo ona koja trenutno još nije zadovoljena. Osnovne ljudske potrebe prema važnosti:
•fiziološke potrebe – su prirodne potrebe koje svaki pojedinac ima kao biloško biće (npr. Potrebe za hranom i vodom).
•potrebe za sigurnošću - fizička sigurnost i sigurnost od gubitka posla i imovine
•potrebe za povezivanjem - čovek je ljudsko biće i ima potrebu za povezivanjem i prihvaćanjem od drugih ljudi
•potrebe za poštovanjem - donosi moć, ugled i status
•potrebe za samorealizacijom - maksimizirati potencijal i postići nešto u životu