Lisabonski ugovor

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Od Sporazuma za Ustav do Lisabonskog sporazuma

Odlučujući korak za usvajanje predloga Ugovora o Ustavu za Evropu je bilo redovno zasedanje Evropskog saveta u Lakenu 2001. godine. Sve sednice Konvencije bile su javne. Zadatak Konvencije bila je rasprava o budućnosti Evrope. Evropska konvencija trebala je da odgovori na pitanja koja su se ticala: 1) raspodele nadležnosti između država članica i regiona, 2) metoda donošenja odluka u novim okolnostima proširenja, 3) izgradnji novog institucionalnog balansa u EU.

Ustav EU

Ustav za Evropu je jedinstven zbog činjenice što svojim članom 437 ukida sve osnivačke ugovore (izuzev Ugovora o osnivanju Euroatoma), kao i njihove izmene i dopune.
Stupanje na snagu Ustava za Evropu će teći u nekoliko etapa. Prvu predstavlja svečani potpis teksta 2004.godine u Rimu, koji su obavili šefovi država ili predsednici vlada. Poslednji uslov za pravovaljanost i poslednji korak je deponovanje svih ratifikacionih isprava kod depozitara – Vlade Republike Italije. U slučaju ranije uspešne ratifikacije od strane svih država članica, datum stupanja na snagu je 1. novembar 2006.godine. U obrnutom slučaju, ustav će stupiti na snagu prvog dana sledećeg meseca od deponovanja poslednje ratifikacione isprave kod Vlade Republike Italije.
Ustav čini kratka preambula i četiri dela. U prvom delu u devet glava definišu se pojmovi i ciljevi Unije. U drugom delu je definisan pravni subjektivitet EU. Treće poglavlje definiše podelu nadležnosti između Unije i država članica. Na području ekskluzivnih nadležnosti pravo Unije ima prednost u odnosu na pravo država članica. Najspornija tačka Ustava je bilo definisanje kvalifikovane većine u Evropskom savetu i Savetu ministara...