Lik antigone

Есхилу је прву награду за трагедију 468. преотео један новајлија, двадесетседмогодишњак, са именом које је значило Мудри и Слављени. Софокле је био најсрећнији човек и скоро најмрачнији песимиста. Дошао је из Колона, приједграђа Атине, и био је син оружара, тако да су Персијски и Пелопонески рат, који су осиромашили скоро све Атињане, оставили драматичару пристојна средства. Поред богатства поседовао је генијалност, лепоту и добро здравље. Освојио је дуплу награду за рвање и музику, његова вештина у игри лоптом и свирању на харфи омогућила му је одржавање јавних представа у обије области; а после битке код Саламине баш њега је град одабрао да предводи наге младиће Атине у победничкој игри и песми.

Чак и у познијим годинама био је леп; кип у Латеранском музеју показује га као старог и брадатог и пунацког, али још увек снажног и високог. Он је одрастао у најсрећнијем добу Атине; био је пријатељ Перикла и под њим заузимао високе положаје; 443. био је империјални благајник; 440. био је један од генерала који су командовали атинским снагама у Перикловој експедицији против Самоса, мада треба додати да је Перикле његовој поезији давао предност над његовом стратегијом. После атинског дебакла у Сиракузи именован је у Одбор за јавну безбиједност; у том својству гласао је за олигархијски устав из 411. Људима се његов карактер допадао више од његове политике; био је пријатан, духовит, скроман, волио је задовољства и био обдарен шармом који је искупљивао све његове грешке. Волио је новац и дечаке, али у старости су се његове склоности окренуле према куртизанама. Био је врло побожан и повремено је вршио дужност свештеника.

УВОД – Софокле 3
1 Лик Антигоне 4
1.1 Митолошки принципи 6
1.2 Касније перцепције лика Антигоне 9
ЗАКЉУЧАК 14
ЛИТЕРАТУРА 16