Leonardo da Vinči

Sadržaj:

~Uvod........................................................................4.strana
~Leonardo da Vinči- život i delo..............................6.strana
~Mona Liza.............................................................12.strana
~Tajna večera..........................................................16.strana
~Krštenje Hrista......................................................19.strana
~Blagovesti.............................................................20.strana
~Bogorodica među stenama...................................22.strana
~Leonardovi portreti...............................................25.strana
~Bogorodica sa karanfilom....................................26.strana
~Vitruvijev čovek..................................................28.strana
~Sveti Jovan Krstitelj.............................................30.strana
~Leonardove misli..................................................32.strana
~Veliki kritičari o Da Vinčiju.................................33.strana
~Zaključak..............................................................34.strana
~Napomene............................................................35.strana
~Literatura.............................................................38.strana



Uvod

Dok su se umetnici rane renesanse osećali sputani pravilima za koja su verovali da su univerzalno važeća, njihovi naslednici u vreme visoke renesanse manje su bili zainteresovani za racionalni red. Više su obraćali pažnju na vizuelni efekat. Oni su stvorili novu dramu da bi uticali na osećanja posmatrača, bez obzira na to jesu li ih klasični prethodnici sankcionisali ili ne. I stvarno, dela velikih majstora visoke renesanse postala su klasična, a autoritet im je ravan autoritetu najčuvenijih spomenika antike.
Početak preporoda, naročito u slikarstvu, povezuje se sa naturalističkim iskustvom Čimabiea i Đota. U „novom dobu“, od Mazača do Peruđina, dolazi do takmičenja umetnika sa verodostojnošću same prirode, o čemu istorijsko – kritički svedoči Vazari:
... „Veliko poboljšanje se vidi u svemu; javlja se više figura i bogatstvo ornamenata; crtež je temeljniji, prirodniji i životniji, a način crtanja ljupkiji, dok su boje lepše, tako da malo nedostaje da se stvari dovedu do savršenstva u podražavanju prirodnog.“ (Vazari, 1550. god.)
Značajno je da je sam Bruneleski postavio problem gledanja u dubinu po racionalnim i matematičkim normama. On je ovaj problem prvi put rešavao prilikom učešća na konkursu 1401. god. za izradu bronzanih vrata na Firentinskoj krstionici (kasnije je izrada poverena tradicionalnijem Gibertiju). Po Leonu Batisti Albertiju, jedna slika je kao prozor otvoren prema stvarnosti, gde se zahvaljujući „legitimnoj konstrukciji“, odnosno perspektivi, utvrđuje verodostojnost u odnosima predstavljenih stvari.
U renesansnim delima uglavnom se rukovodi preciznim, racionalnim šemama. Napuštaju se one krute i neprirodne u korist spontanijih stavova.
Ali nisu uvek geometrijske forme nametnute onim spoljnim formama. Često je šema meka, izvijena, i prati pokret prikazanih tela. U svakom slučaju, nije nikad nategnuta ili prekinuta, kao u drugim periodima istorije umetnosti. Pokreti figure su ponekad živi, ali nikad preterani.
Bila bi nam potrebna čitava enciklopedija da bi potpuni spektar Leonardovih dostignuća bio pravedno prikazan. Možemo se osvrnuti na neka od njegovih najpoznatijih dostignuća u kategoriji pronalazaštva, vojnog inženjerstva, nauke (koje sam obradio u odeljku sa biografijom), i u umetnosti.
Bitno je istaći da je Leonardo kao umetnik promenio pravac u umetnosti. Bio je pionir korišćenja uljanih boja, primene perspektive i upotrebe tehnika:
KJAROSKURO (chiaro- svetlo; oscuro- tama Ovo je tehnika zasnovana na stvaranju trodimenzionalnih efekata suprotstavljenih svetlih i tamnih tonova.
SFUMATO (sfumare- senčiti) Postupak finog senčenja i nijansiranja boja.
Tokom većeg dela narednih 300 godina, autoritet velikih ličnosti s početka XVI veka bio je toliko veliki da se činilo da ostvarenja njihovih prethodnika pripadaju nekoj zaboravljenoj epohi.
Ta tajanstvena, berićetna epoha pokrenula je pravu revoluciju čiji će se uticaji osećati dugo, skoro do samog početka našeg veka.
Ovaj pokret je sam po sebi vrlo složen i raznovrstan, i u njemu se razrađuju originalne metode.
Renesansnog čoveka su inspirisali ideali klasične nauke, svesnost o ljudskom potencijalu i moći, kao i strast za otkrivanjem. Ti ideali su tranformisani tako da se mogu suočiti sa izazovima vremena...

http://img208.imageshack.us/img208/1372/79468824.jpg


Leonardo da Vinči : život i delo


Leonardo di ser Piero da Vinči rođen je 15. aprila 1452.godine. Njegova majka, Katerina, bila je iz Ankijana, malog planinskog sela blizu gradića Vinci u Toskani, četrdesetak kilometara udaljenog od Firence. Njegov otac, ser Pjero da Vinči, koji nije bio oženjen njegovom majkom, bio je uspešan računovođa i notar iz grada Firence. Malog Leonarda su odveli od majke Katerine kad je imao pet godina i odrastao je u kući svoga dede, takođe notara. Zbog toga što su deca rođena van braka bila isključena iz članstva u notarskom cehu, poslali su ga, oko 1466. da bude pomoćnik (garzone) u ateljeu vajara i slikara Andree del Verokija. U Verokijevoj radionici, Leonardo se upoznao sa različitim tehnikama- od oslikavanja oltara i freskopisa do izrade grandioznih skulptura u mermeru i bronzi. Leonardovi rano sazreli talenti privukli su pažnju Verokiovog glavnog zaštitnika Lorenca de Medičija Veličanstvenog. Leonardo je tokom svog šegrtovanja živeo u kući Medičijevih i tako je uveden u izvanredan ambijent filozofa, matematičara i umetnika koji je negovao Lorenco.
Nakon šest godina provedenih sa Verokiom, 1472. godine Leonardo je primljen u društvo Sv. Luke, ceh apotekara, lekara i umetnika, ali je sve do 1478. smatran Verokijevim pomoćnikom. Te godine je Leonardo, sa svega 26 godina, postao nezavistan majstor. Njegov prvi angažman, da oslika hol firentinske većnice Palazzo Vecchio, nikada nije ni otpočeo. Leonardova prva velika slika, naručena za firentinski manastir San Donato a Scopeto, koju je započeo 1481. godine nikada nije dovršena. Smatra se da se njegov anatomski izvanredan prikaz Sv. Jeronima u Vatikanskoj galeriji i Blagovesti u galeriji Ufici mogu pripisati tom periodu.
Poznat po svojoj fizičkoj gracioznosti, lepoti i talentima pripovedača, humoriste, mađioničara i muzičara, svoju ranu mladost je proveo na ulicama Firence uživajući u životu.
Najranije poznato delo Da Vinčija je crtež rađen perom i mastilom na kome je dolina Arna, nacrtan 5. avgusta 1473. godine. Pretpostavlja se da je svoju prvu samostalnu radionicu otvorio između 1476. i 1478. godine. Od 1482. pa do 1499. Leonardo je radio za Ludovika Sforcu, vojvodu od Milana. Vojvoda mu je dozvolio da drži samostalnu radionicu i da ima svoje pomoćnike. Upravo u ovoj radionici je pripremljeno 70 tona bronze za Leonardov rad „Gran Cavallo“(statua konja) koje su kasnije pretopljene u oružje za vojvodu, koji je pokušao da odbrani Milano od napada Francuza pod vođstvom Šarla VIII 1495.godine. Kada su se Francuzi vratili u region, sada pod vođstvom Luja XII 1498.godine, Milano je pao bez borbe i Sforca je izgubio vlast. Nakon pada Milana, Leonardo je ostao u gradu još neko vreme. Odlučio je da napusti grad kada je jednog jutra ugledao kako francuski strelci koriste njegov model Gran Cavallo napravljen od gline kao metu za vežbe gađanja. Milano je napustio sa svojim pomoćnikom Salajem i prijateljem Lukom Paćijolijem i krenuo za Mantuu, da bi nakon dva meseca krenuo za Veneciju. Tamo je radio kao vojni inženjer. U Firencu se vratio krajem aprila 1500. godine.
U Firenci je stupio u službu Cezara Bordžije, sina pape Aleksandra VI, radeći kao vojni arhitekta. U Milano, koji je sad bio pod vlašću Maksimilijana Sforce, se vratio 1506. godine.
Od 1513. do 1516. godine je živeo u Rimu. U tom periodu bili su aktivni slikari Rafaelo i Mikelanđelo, ali Leonardo nije bio u kontaktu sa njima.
Godine 1515. Fransoa I od Francuske je zauzeo Milano i Da Vinči je bio određen da napravi skulpturu mehaničkog lava u čast mirovnih pregovora između francuskog kralja i pape Lea X u Bolonji. Veruje se da je Leonardo upravo tu i upoznao kralja. Da Vinči je 1516. godine prešao u službu Fransoa I. Na korišćenje mu je data vila Clos Luce, danas muzej, koja se nalazi pored kraljevske rezidencije u Sato Ambroazu. Kralj je odobrio i veoma visoke novčane naknade za Leonarda i njegove pomoćnike Salaja i grofa Frančeska Melčija, Leonardovog učenika i kako se smatra jednu od najvećih ljubavi Da Vinčijevog života. Leonardo je postao veoma blizak prijatelj kralja. Posle Leonardove smrti, Fransoa I je umetniku Benvenutu Čeliniju rekao da veruje da nije živeo čovek koji je toliko naučio o vajarstvu, slikarstvu i arhitekturi i koji je bio tako veliki filozof kao što je to bio Leonardo.
Iako najpoznatiji kao slikar, Da Vinči ima veoma važnu ulogu u oblasti nauke i pronalazaštva.
Renesansni humanizam nije video zajedničke činioce umetnosti i nauke. Leonardove studije iz oblasti nauke, impresivne i inovativne kao i njegov umetnički rad, zabeležene su u njegovim sveskama u kojima je oko 13000 stranica beleški i crteža koji objedinjuju umetnost i nauku. Ove beleške su nastale tokom Da Vinčijevih putovanja kroz Evropu kada je ispitivački posmatrao svet oko sebe. Leonardo je bio levoruk i u životu je najviše koristio pisanje „u ogledalu“. Ovo se može objasniti činjenicom da je lakše vući pero za pisanje nego ga gurati. Upotrebom ovog načina pisanja, levoruka osoba je u stanju da vuče pero od desne ka levoj strani izbegavajući da se tek napisani tekst razmaže.
Njegov pristup nauci je bio ispitivački. Želeo je da shvati neki fenomen opisujući ga i crtajući svaki njegov i najmanji deo. Kako Leonardo nije posedovao školsko obrazovanje iz latinskog i matematike, njegovi savremenici naučnici su uglavnom ignorisali ovu njegovu stranu, iako je sam naučio latinski. Smatra se da je želeo da objavi svoje radove na različite teme, ali to se nikad nije dogodilo.