Kulturalno pamcenje u romanu SEOBE Milosa Crnjanskog

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Kultura jednog naroda je suštinski njegov činilac, njegov „alter ego“. Kultura je i više od toga, ona je DNK jedne zemlje i nacije. Kultura je mnogo širi pojam od onog što obuhvata sadašnjost, današnjica, ona obuhvata i našu prošlost, i našu sadašnjost, i našu istoriju, i sve ono po čemu se prepoznajemo i od drugih razlikujemo.

U širem značenju reč kultura označava sve što je čovek stvorio—jezik, predmeti, znanja, vrednosti, verovanja, umetnost, religija, mitologija, običaji, moral, država, privreda, tehnika. Kultura bi u tom smislu označavala sveukupnost načina života određene društvene grupe, sloja, etničko-verskih zajednica. Razlikujemo narodnu (tradicionalnu), elitnu (stvaralačku avangardu) i masovnu (industrijsku) kulturu.

Uužem smislu reči kultura znači samo umetničko stvaralaštvo. Ono obuhvata književnost (reči); muziku (tonovi); scenske umetnosti — pozorište (glumci, tekst, radnja, scenograf, kostimograf), opera (pesma, muzika), balet (igra, muzika); likovne umetnosti — slikarstvo (boja, crtež, grafika), vajarstvo (oblikovana, rezana, klesana, livena masa); arhitekturu (oblikovanje prostora); film (kolektivna umetnost scenariste, reditelja, scenografa, kostimografa, kamermana, montažera, šminkera, glumaca).

Prelaz od životinjskog na ljudski način života omogućila je kultura. Biološ ka priroda čoveka podleže kulturnom preobražaju. Samo kultura omogućava da se biološke potrebe (glad, žeđ, seksualni nagon) zadovoljavaju na određeni na- čin. Socijalne i individualne potrebe čovek zadovoljava tako što traga za odgovarajuć im sredstvima (Malinovski, u Avramović, 2006). Svaka zajednica je istorijski izgradila način postojanja uz pomoć tradicije (shvatanje sveta, vrednosni sistem, institucije, jezik, materijalni proizvodi). Jezik i vera su dva osnovna stuba nacionalne kulture zato što omogućavaju nadindividualno postojanje u prostoru i vremenu.

Dela kulture su zasnovana na racionalnom, svesnom razumevanju stvarnosti, ali i na nesvesnom. Duhovno u životu pojedinca i društva je supstanca kulture. Bez duhovnog ne postoji materijalna kultura. Da bi se izgradile crkve i manastiri, moralo se verovati, da bi se sačuvala misao, moralo se znati pisati, da bi likovni svet bio sačuvan, morala se izmisliti boja....

Sadržaj :

UVOD 3
1.1 Kulturalno pamćenje u romanu "Seobe" 4
1.2 Slika osamnaestog veka 9
1.3 Miloš Crnjanski – svedok i čuvar 11
ZAKLJUČAK 13
LITERATURA 15