Kriminalistička metodika

Kriminalistika ima ključnu ulogu u istraživanju i rešavanju problema suprostavljanja kriminalitetu. Kao i druge nauke, kriminalistika svoj zadatak rešava upotrebom specifičnih metoda. Može se odvojiti nekoliko važnih načina na koje savremena nauka pomaže ostvarivanju kriminalističkih zadataka, gde je jedan od najnovijih kompjuterski sistem za profilisanje učinilaca krivičnih dela i analizi slučaja, registrovanju, klasifikaciji i komparaciji tragova otisaka prstiju (AFIS), tragova stopala i tragova vatrenog oružja.

Međunarodna policijska saradnja je danas veoma važna isasvim je jasna i uloga evropske policije (EUROPOL). U poslednje vreme se tranzicija dostignuća od klasične nauke do forenzičkih disciplina odvija veoma brzo. Postoje mnoge tehničke metode i instrumenti koji se upotrebljavaju u klasičnoj nauci i koji bi se uspešno mogli adaptirati za primenu u kriminalistici, ali u opštem smislu, njihova primena zavisi od svesti i interesovanja kako aktera nauke i kriminalistike, tako i od raspoloživih finansijskih sredstava .

UVOD 1
1.1 Pojam, podele i metode dokazivanje krivičnih dela pomoću indicija 1
1.2 Trasologija 3
1.3 Uviđaj 11
1.4 Kriminalističko-tehnička obrada razbojništva 15
1.5 Cilj i svrha uviđaja 22
1.5.1 Učesnici u vršenju uviđaja 23
1.5.2 Pripreme i vršenje uviđaja 25
1.5.3 Faze u vršenju uviđaja 25
1.5.4 Zapisnik 28
1.6 Rekonstrukcija 28
ZAKLJUČAK 32
LITERATURA 33