Kreditni poslovi seminarski

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


1.0. TEORIJSKE OSNOVE BANKARSKOG KREDITIRANJA PRIVREDE

Savremena privreda je u osnovi kreditna privreda. Bez razvijenog bankarskog kredita proces proizvodnje , prometa i razvoja ne bi se mogao razvijati. Nužnost postojanja kredita u našoj privredi proizilazi..Bankarsko kreditiranje reprodukcije, vezano je za kretanje robe od proizvodnje do potrošnje. Pođemo li od navedene šeme proširene reprodukcije, banke će ubacivati kredit na onim mestima na kojima iz procesa proizvodnje roba ulazi u promet. Na osnovu društvenog priznanja da je roba stvarno našla kupca ( menica, faktura...) privredna organizacija se pojavljuje kod banke za kratkoročni kredit. Svaki kratkoročni kredit dat potrošačima i investitorima znači deficitarno finansiranje, odnosno bankarsku emisiju novčanih sredstava ( stvaranje nove kupovne snage) bez ikakvih pokrića. To znači da finalni potrošači ne mogu dobiti bankarske kredite, a da to nema za posledicu inflacione implikacije u robno-novčanim proporcijama. Proizvedena i u promet stavljena roba sadrži utrošeni "novčani kapital" privredne organizacije u proizvodnji navedene robe i deo viška rada-vrednosti. Kreditni odnos treba da traje koliko i prometni proces. Momentom ulaska robe u sferu potrošnje ( opšte, lične i investicione ) kreditni odnos treba da se gasi. Proces emitovanja novca za robu koja ulazi u promet je kontinuiran, kao što je proces povlačenja novca iz prometne sfere stalan, kada roba izlazi iz prometnog procesa i ulazi u proces potrošnje.

1.1. GRANICE BANKARSKOG KREDITA

Od visine kredita zavise i poremećaji do kojih može doći na tržištu. Sistem kreiranja novca u finalnu potrošnju dovodi do poremećaja nacionalnog dohodka, jer se kroz povećanu kupovnu snagu krajnjih potrošača povećava ili smanjuje udeo određenog oblika potrošnj, odnosno akumulacije u nacionalnom dohodku. Prema tome, bitno je da se emisija novca vrši neposredno samo uprocesu prometa, a ne i u procesu raspodele. To znači da svaki bankarski kredit dat učesnicima u konačnoj raspodeli dohodka znači emisiju banke bez odgovarajućeg pokrića u robi ( deficitno finansiranje) ali sa odgovarajućim stvaranjem debalansa robnih i novčanih fondova sa inflacionim implikacijama. Time je istovremeno data i objektivna granica emisiji novca centralne banke i kredita poslovnih banaka na bazi depozitnog novca. Direktan odnos kreditiranja između Narodne banke i preduzeća - korisnika kredita, ne postoji, on je formiran na relaciji centralna banka - poslovna banka - preduzeće. Ovakav sistem emisije i kreditiranja privrede treba shvatiti kao naš specifičan teorijski sistem, sistem koji odgovara našim uslovima, a ne generalan, koji bi odgovarao svim socijalističkim i kapitalističkim kreditnim sistemima. Radi se ovde, pre svega o nerazvijenom tržištu vrednosnih papira, tržištu "kapitala" tržištu novca, nerazvijenim oblicima štednje, nedovoljnoj efikasnosti kamatne stope, visokom stepenu nestabilnosti privrede i gotovo isključivo bankarskom finansiranju, odnosno kreditiranju privrede.


Sadržaj:

1.0. TEORIJSKE OSNOVE BANKARSKOG KREDITIRANJA PRIVREDE 3
1.1. GRANICE BANKARSKOG KREDITA 4
1.2. KREDITNI POSLOVI 5
1.3. KRATKOROČNI BANKARSKI KREDITI 7
1.4. INVESTICIONI KREDITI BANAKA 7
1.5. POTROŠAČKI KREDITI - KREDITI STANOVNIŠTVU 8
LITERATURA 10