Kreditni portfolijo banke

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


UVOD

1.1. Područje istraživanja

Riječ kredit potiče od latinske riječi credito i predstavlja sporazum ili ugovor kojim se neka novčana vrijednost daje u zamjenu za obećanje da će se pozajmljena sredstva vratiti u predviđemom roku zajedno sa pripadajućom kamatom. Iz ovoga se može zaključiti da kamata predstavlja cijenu novca i da je ona ustvari naknada za rizik kojem se izložio zajmodavac, stupajući u ovakav poslovni aranžman. Postoji više razloga za pozajmljivanje novčanih sredstava putem kredita, pa su iz tih različitih razloga i potreba tu banke i druge finansijske institucije, kako bi omogućile put do ovih sredstava
Osnovna funkcija banaka jeste prikupljanje depozita plaćajući pasivnu kamatnu stopu i njihovo plasiranje naplaćujući aktivnu kamatnu stopu. Budući da ovaj vid finansiranja predstavlja najveći i najvažniji izvor finansiranja banaka, banka mora pažljivom i preciznom kreditnom politikom da se upušta u svaki posao pojedinačno. Ovim dolazimo do prve stavke u upravljanju rizikom kreditnog portfolija banke, a to je razumna kreditna politika. Kreditna politika banke treba da predstavlja okvir kreditne aktivnosti, koji je sastavljen od jasne svakodnevne operativne procedure. Ono na čemu treba da se zasniva kreditna politika jeste maksimizacija profitabilnosti kreditne aktivnosti u okviru prifvatljivog rizika za banku.
Rizik predstavlja sastavni dio svakog posla, pa samim tim i bankarskog. S obzirom da je budućnost banke povezana sa pravilno procjenjenim rizikom njenih plasmana, menadžment mora posebnu pažnju da posveti sagledavanju i analizi poslovanja zajmotražioca, kako bi se zaštitio od mogućih gubitaka koji mogu da naruše ugled banke i u zavisnosti od veličine gubitaka, možda čak da je dovedu pred stečaj.

1.2. Hipoteza rada

Ovaj rad nastoji dokazati sledeću hipotezu:

"Ukoliko preduzeće tj.banka želi da u okruženju stekne konkurentsku prednost, ona mora bolje da upravlja analitikom, te da nađe najbolji način finansiranja i plasmana, da bi se izbjegao rizk, gubitak i drugi neželjen rezultat, a sve to u cilju ostvarenja dobrih poslovnih rezultata."

1.3. Cilj diplomskog rada

Ukazati na vezu između rizika, tj.štićenja pred rizikom i poslovanja banke, odnosno menadžmenta i uticaj istog na buduće poslovne odluke.
Cilj diplomskog rada je prikazati značaj plasiranja kredita, tj. upravljanje kreditnim plasmanima, a samim tim i kreditnim rizikom jer loš kredit šteti banci i njenom poslovanju, što je od izuzetnog značaja za menadžment. Pokazati proces koji se primjenjuje za upravljanje rizikom kratkoročnog, kreditiranja stanovnivništva i dugoročnog kreditiranja, a upravljanje rizikom predstavlja koordinisanje sredstvima banke, procjenu kreditnih sposobnosti zajmotražioca i određivanje načina i stepena zaštite prilikom odobravanja kredita.

1.4. Predviđene metode obrade sadržaja

• opisna metoda,
• analitička metoda,
• priprema diplomskog rada,
• mentorski konsultativni razgovori.

1.5. Predviđena ograničenja pri obradi sadržaja

Ograničenja se odnose na tačnost podataka, odnosno iskazanih vrijednosti , prikupljenih pri izradi diplomskog rada, gdje se kao izvor koriste zvanične web stranice.

1.6. Predviđeni sadržaj rada

Rad je podijeljen na šest dijelova. U prvom dijelu je predstavljen rad, hipoteza, te načini izrade i očekivana ograničenja u radu. Drugi dio nas uvodi u kreditni portfolijo i kreditnu politiku, a treći u rizike u kreditnom portfoliju. Zatim slijedi upravljanje istim, a peti dio govori o bazelskim principima. Šesti dio rezimira rad i donosi zaključke.

2. KREDITNI PORTFOLIJO BANKE

Pod pojmom kreditnog portfolija banke treba podrazumijevati grupu kredita ili sve kredite u aktivi banke koje je menadžment banke klasifikovao prema korisnicima kredita.

2.1. Struktura kreditnog portfolija banke

Svaki kreditni portfolijo treba da sadrži sledeće elelmente:

• vrstu kredita i ročnost kredita,
• visinu i strukturu kamatnih stopa,
• obezbjeđenje (kolateral) kredita,
• zaštitnu klauzulu u kreditnim ugovorima.

Kreditni portfolijo banke se može posmatrati i sa šireg aspekta, pri čemu on obuhvata ne samo kredite već i ostale izvore sredstava u pasivi bilansa stanja banke. Na ovaj način se uspostavlja ravnoteža između kredita (plasmana) i izvora sredstava banke. Kreditni plasmani treba da su jednaki svojim izvorima. Dakle, izvori sredstava su ti koji diktiraju obim i strukturu kreditnog portfolija. Ukoliko banka ima namjeru da privuče nove klijente, ona u svom kreditnom portfoliju treba da raspolaže sa svim vrstama kredita: različite namjene i različite ročnosti. Uješnost menadžera banke jeste, da drže u kreditnom portfoliju one kredite koje se najviše traže od klijenata, kao i one kredite koji se očekuju da će biti traženi od klijenata. U principu posmatrano, svaki kreditni portfolijo treba da raspolaže sa širokim spektrom kratkoročnih i dugoročnih kredita koji su namijenjeni pravnim i fizičkim licima. Ponuda kredita treba da je kompletirana sa visinom i vrstama kamatnih stopa, određenim kolateralom, učešćem ili položenim depozitom od strane korisnika kredita. Banke se obično oprijedeljuju na uvođenje zaštitnih klauzula, jer se krediti odobravaju na osnovu prikupljenih tuđih (depozitnih) izvora sredstava. Ključni ciljevi kreditnog portfolija banke se odnose na: obom portfolija, strukturu portfolija, kreditne usluge, naplatu kredita, cijenu kredita, ostvareni profit. Kreditni portfolijo treba da respektuje, razne uticaje na portfolijo i strategiju kreditne politike dotične banke.