Kreditiranje stanovništva - Diplomski Rad

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


1 UVOD

Reč kredit nastala je od latinske reči credo, što znači verujem. Kredit je veoma stara institucija. Njegovi začeci datiraju još iz davne 3000. godine pre n.e. u Siriji, Vavilonu i Egiptu. U davna vremena krediti su se odobravali isključivo na bazi poverenja i lične procene da će korisnik kredita biti u mogućnosti da u roku izmiri obavezu.Nastanak i razvoj kredita organski je vezan za razvoj i nastanak novca i novčanih funkcija. Funkcija novca kao sredstva plaćanja je osnova na kojoj izrasta kreditni novac, dakle novac savremene razvijene robne privrede.

Kredit predstavlja realnu ekonomsko-pravnu kategoriju pod kojom se podrazumeva određeni dužničko-poverilački odnos u kojem poverilac ustupa dužniku pravo raspolaganja određenom količinom novca, ili nekim drugim pravom, na izvesno vreme i pod izvesnim uslovima ( rok, kamata, pokriće, način vraćanja ). Kreditom se privremeno razdvaja pravo vlasništva od prava raspolaganja. Pored toga, kredit karakteriše i načelo povratnosti, to znači obavezu dužnika da u određenom ugovornom roku novac vrati poveriocu. Elementi poverenja u kreditnim odnosima je i danas bitan elemenat u zasnivanju kreditnih odnosa uopšte. Poverenje se odnosi na na pravnu sigurnost vraćanja pozajmljenog novca.

Istorija pokazuje da se kredit izuzetno razvijao u stabilnim uslovima, a gotovo potpuno iščezavao u nestabilnim. Kredit nije priozvod kapitalističkog sistema, on je postojao i u pretkapitalističkim formacijama, ali se znatno razlikovao od savremenog kredita. Marks je, na primer, naglašavao da se u antičko vreme klasna borba odigrala pre svega kao borba između dužnika i poverilaca. Kredit u pretkapitalističkim formacijama obično je bio robni, naturalni kredit. Razvojem robno-novčanih odnosa, kredit se počinje sve više odobravati u novcu. U feudalnom društvu se znatno razvio novčani kredit, ali je dobio sve karakteristike zelenaškog kredita. Kamata dostiže visinu 100% i više od iznosa kredita. Radi se uglavnom o potrošnom kreditu individualnog karaktera, dok se u kapitalizmu radi o proizvodnom kreditu. Zelenaški kapital doprinosi širenju novih kapitalističkih odnosa.

Tek razvojem kapitalizma kredit se izvanredno razvio i omogućio nagli uspon kapitalizma. U kapitalizmu zelenaše potiskuju bankari, pa bankarski kredit postepeno zamenjuje zelenaški, jer je ovaj visokom kamatom ograničavao razvoj industrije. Bankarski kredit služi pre svega razvoju industrije, proizvodnje, dok njegova potrošna uloga ima sekundarni karakter. Bankarski kredit krredit nema više individualni karakter kao nekada, jer banke koncentrišu ogromna finansijska sredstva iz svih društveno-ekonomskih slojeva, stvarajući koncentrisanu društvenu društvenu snagu- novčani kapital. Tek kada je bankarski kredit bio zasnovan na kapitalističkoj svojini i profitu, indirektno je poprimio društveni karakter. On postaje u osnovi osamostaljeni deo industrijskog kapitala u njegovim neophodnim fazama u sferi reprodukcije pretvaranja robnog u novčani kapital, i obrnuto.

U savremenom poslovnom svetu bankarski sistem predstavlja fundament ekonomskog razvoja svake zemlje. Prosperitet svake zemlje uzročno je povezan sa bankarskim sistemom pa su principi na kojima se zasniva bankarsko poslovanje izuzetno važni i njihovom izučavanju se posvećuje izuzetna i ozbiljna pažnja. Dobar bankarski sistem garancija je ekonomskog napretka zemlje u globalnom smislu i pouzdan i siguran partner fizičkim licima posmatrano sa pojedinačnog stanovišta građana. Zato je potrebno osposobiti dobar kadar koji će u bankarskom sistemu omogućiti građanima da jednostavno, brzo i efikasno dođu do kredita bez obzira na namenu tih kredita, a za njihove lične potrebe, te da nakon uzimanja istih građani idalje zadrže poverenje u banke i bankarski sistem poslovanja. To je potrebno da bi se obezbedila konstantna, a sa vremenom i razvojem i uvećana klijentela, jer u uzajamnoj


Sadržaj :

1 UVOD 3
2 Kreditiranje stanovništva 4
2.1 Vrste i podele kredita za stanovništvo 4
2.1.1 Kratkoročni bankarski kredit 4
2.1.2 Investicioni krediti banaka 5
2.1.3 Potrosacki kredit 6
2.1.4 Stambeni krediti 8
2.1.5 Investicioni krediti banaka 14
2.1.6 Kredit po tekućem računu 15
2.1.7 Gotovinski krediti 15
2.1.8 Refinansirajući krediti 18
2.2 Kamata 19
2.3 Kreditna politika 20
3 ZAKLJUČAK 20
4 LITERATURA 21