Kreditni sistem i kreditni poslovi banke

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Kreditno-bankarski sistem je neodvojiv deo savremene ekonomije. Njegov razvoj je odraz tedencija razvoja čitave ekonomije države. Kredit je jedna od najznačajnijih karika tržišne ekonomije. Uloga kredita je značajna i višestrana. Međutim relativno ograničen obim rada nije u stanju da otvori makro aspect kreditiranja, no više posvećuje pažnju mikro aspektu kreditiranja, jer on jeste zadatak rada.
Polazeći od toga da poslovna politika banaka predstavlja skup određenih ciljeva i mera koje banke preduzimaju u nameri njihovog ostvarivanja u predviđenom vremenskom razdoblju, osnovni cilj svih bankarskih poslova trebalo jew da bude maksimizacija bančine funkcije cilja t.j. kapitalizacija prikupljenih i plasiranih resursa, sto posebno efektuira kroz njihovu međuregionalnu i međugransku mobilizaciju, koncentraciju i alokaciju uz najniže troškove. U svom poslovanju banke su dužne da se pridržavaju principa poslovnosti pod kojim treba podrazumevati sigurnost i efikasnost prilikom ulaganja novčanih sredstava.
Iako su uočene tedencije porasta nekreditnih plasmana, još uvek su kredini plasmani najznačajni deo u aktivi bilansa banaka. Stoga, se može reći, da je bankarski sektor najznačajniji sektor u finansijskoj podršci privrednom sektoru. Zabeležena je rastuća tedencija kreditnih plasmana u aktivi velikih banaka, pri čemu se najveći deo ekspazivnog rasta kreditni resursa priliva privrednom sektoru. Pri tome, zemljama u razvoju je mnogo veće učešće kreditnih plasmana u aktivi banaka, što se objašnjava nerazvijenim bankarskin tržištem.
Postoji pravilo, da privreda koristi bankarske kreditne izvore za finansiranje zaliha i trajnih obrtnih sredstava, kao i radi obezbeđenja nedostajućih fondova za zamenu osnovnih srdstava, tako i za nove investicije, privreda koristi interne izvore finansiranja ili ih povlači sa finansijskih tržišta.
Najnovija je tedencija naročito u velikoj britaniji, da privreda pokriva sve više svoje potrebe za novim investicijama korišćenjem bankaraskih srednjoročnih i dugoročnih kredita.
U finansijskoj teoriji se ističe nekoliko determinanti efikasne i racionalne alokacije bankarskih kredita:
Prvo, potrebno je da postoje alternativni finansijski izvori, koji su u isto vreme i komlementarni, čime se obezbeđuje konkurencija, time i optimizacija troškova finansiranja. Skupština je, da svaki deo aktive bude pokriven (finansiran) adekvatnim izvorima finansiranja. Teorijski se svaki deo aktive predstavlja preko prinosnog preliva novca, dok svaki oblik pasive podrazumeva vremanski dinamiziranu obavezu u vidu odliva nova kreditorima.......