Štednja i ekonomski rast - ij

Štednja predstavlja dobrovoljno odricanje potrošnje u sadašnjosti u cilju veće potrošnje u budućem vrijemjenu. Razumljivo da svako odlaganje potrosnje podrazumjeva smanjenje korisnosti pojedinih dobara u budućnosti analogno pomjeranju vrijemjena njihovog korišćenja. Stednja je po pravilu dobrovoljna. Medutim, postoji i nevoljno ili prinudno odricanje jednog dijela sadašnje potrošnje.

Primjera radi, kada se smanjuje realna kupovna moć novca dolazi do prinudne štednje. Prinudna štednja se javlja i u uslovima inflacije izazvane visokom monetarnom ekspanzijom. U krajnjoj instanci, svako prisilno smanjenje potrošnje može se označiti nevoljnim oblikom štednje. Svi porezi su tradicionalni oblici prisilne štednje. Kao poseban način formiranja štednje mogu se označiti mjere deficitnog fmansiranja. Njima se stvara štednja koja ima za cilj aktiviranje neangažovanih ili nedovoljno iskorišćenih izvora.

Davanje preciznog odgovora na pitanje koji sve agregati čine nacionalnu štednju podrazumjeva prethodno određenje ključnih privredno-sistemskih atributa zemlje koja se posmatra i precizno poznavanje logike funkcionisanja njenih osnovnih institucionalizovanih sektora. Imajući u vidu model tržišne privrede proizilazi da se apstrahovanjem spoljnoekonomskih odnosa posmatrane zemlje sa inostranstvom, kompleks domaće štednje mora locirati u miljeu relacija karakterističnih za tri institucionalizovana sektora: domaćinstava, preduzeća i države.

Osnovne odnose između ova tri institucionalizovana sektora u svakoj tržišnoj ekonomiji najvećim dijelom determinišu formalna pravila i privredno-sistemski atributi uređeni zakonima. Međutim, valja napomjenuti da institucionalnu infrastrukturu svake zemlje ne određuju samo formalna pravila i privredno-sistemski atributi uređeni zakonima već i čitav niz neformalnih pravila (tradicije, navike, odnos prema poslu i štednji) čiji je značaj u proučavanju formiranja štednje na nacionalnom nivou izvanredno veliki. Staviše, za razliku od formalnih pravila koja karekteriše izuzetna dinamičnost i relativno jednostavna promjenljivost, promjena neformalnih pravila ponekada podrazumjeva vrijemjenski period od više desetina godina.

UVOD
1.1 Ekonomske osnove štednje 4
1.2 Vrste štednje 7
1.3 Štednja i akumulacija 10
1.4 Značaj sopstvene akumulacije štednje za ekonomski rast 12
1.5 Investicije – pojam, vrste 14
1.5.1 Struktura investicija 16
1.5.2 Determinante investicija 16
1.5.3 Efikasnost i metode za ocijenu efikasnosti investicija 17
ZAKLJUČAK 19
LITERATURA 20