Lisabonski ugovor

Ustav EU

Ustav za Evropu je jedinstven zbog činjenice što svojim članom 437 ukida sve osnivačke ugovore (izuzev Ugovora o osnivanju Euroatoma), kao i njihove izmene i dopune.

Stupanje na snagu Ustava za Evropu će teći u nekoliko etapa. Prvu predstavlja svečani potpis teksta 2004.godine u Rimu, koji su obavili šefovi država ili predsednici vlada. Poslednji uslov za pravovaljanost i poslednji korak je deponovanje svih ratifikacionih isprava kod depozitara – Vlade Republike Italije. U slučaju ranije uspešne ratifikacije od strane svih država članica, datum stupanja na snagu je 1. novembar 2006.godine. U obrnutom slučaju, ustav će stupiti na snagu prvog dana sledećeg meseca od deponovanja poslednje ratifikacione isprave kod Vlade Republike Italije.
Ustav čini kratka preambula i četiri dela. U prvom delu u devet glava definišu se pojmovi i ciljevi Unije. U drugom delu je definisan pravni subjektivitet EU. Treće poglavlje definiše podelu nadležnosti između Unije i država članica. Na području ekskluzivnih nadležnosti pravo Unije ima prednost u odnosu na pravo država članica. Najspornija tačka Ustava je bilo definisanje kvalifikovane većine u Evropskom savetu i Savetu ministara.
Najveći napredak predstavlja drugi deo (Povelja osnovnih prava unije) koja preuzima skoro sve odredbe prethodnog međuinstitucionalnog sporazuma usvojenog u Nici, pa time postaje pravno obavezna.
Područje delatnosti i politike EU definisano je u trećem delu pod naslovom "Politika i delovanje Unije". Struktura odredaba koje se odnose na unutrašnje tržište je ostala nepromenjena. Značajan preokret je legislacija poljoprivrede nastala zbog ukidanja nadležnosti država članica na području te politike. Ovde su sadržana preostala dva stuba "Prostor slobode, bezbednosti i pravde" i "Zajednička spoljna i bezbednosna politika".
Četvrti deo "Opšte i zaključne odredbe" sadrži odredbe u članu 437 o ukidanju prethodnih osnivačkih ugovora, izuzev Ugovora o osnivanju Euroatom. Član 438 govori o sukcesiji i kontinuitetu. EU osnovana Ustavom je sukcesor EU osnovane Ugovorom o EU. Akti usvojeni na osnovu ugovora i akata ukinutih članom 437 ostaju na snazi. Sud Evropskih zajednica i Sud prve instance ostaje izvor za tumačenje prava unije.
Uz Ustav je priključeno 36 protokola i dva priloga kojisu njegov integralni deo i imaju jednaku pravnu snagu.

Konvencija je prilagodila Protokol o ulozi nacionalnih Parlamenata i Protokol o sprovođenju načelka subsidijarnosti i proporcionalnosti kao izraz jačanja uloge unutrašnjih zakonodavnih organa. Uz Ustav je priključen Protokol o evrogrupi, kojom se menja i dopunjuje Ugovor o osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju.


Lisabonski ugovor

Dogradnja institucionalnog i pravnog okvira EU je delimično postignuta ugovorom u Lisabonu 2007.godine. Ovaj ugovor stupio je na snagu u nekim zemljama 2008.godine. Pretežni deo Lisabonskog ugovora odnosi se na dopune i izmene Osnivačkih ugovora i to: Ugovora o Zajednici za ugalj i čelik, Ugovora o Evropskoj ekonomskoj zajednici, Ugovora o Euroatom zajednici, Ugovora o Evropskoj uniji, kao i Odluke o neposrednim i opštim izborima za Evropski parlament.
Ovaj ugovor je značajan u nekoliko sledećih oblasti:
- promovisanje "bliže saradnje",
- potpunije promocije i zaštite ljudskih prava i sloboda,
- jačanju evropskog građanstva,
- zaštite osnovnih prava građana putem afirmacije ravnopravnosti polova, zabrane diskriminacije i uz definisanje sankcija za kršenje,
- prenošenje dela saradnje iz oblasti unutrašnjih poslova i pravosuđa u komunitarni režim,
- naglašavanje uloge Evropskog parlamenta u zakonodavnoj delatnosti,
- afirmacija principa supsidijarnosti i većinskog odlučivanja u Savetu,
- proširenje komunitarne nadležnosti na socijalnu politiku, javno zdravlje, zaštitu potrošača itd.

Ciljevi Unije

Ciljevi unije su neznatno izmenjeni. Posredstvom Lisabonskog ugovora uvršćeno je razmatranje visokog nivoa zapošljavanja, zatim postepeno oblikovanje zajedničke odbrambene politike.
Dodatne oblasti izvan izvornog koncepta su: poboljšanje funkcionisanja organa EU, definisanje zajedničke odbrambene politike, budžetska disciplina, primena komunitarnih akata, zaštita ljudskih prava, dostupnost dokumenta Unije građanima.

Bliska saradnja

Pod tim vidom saradnje podrazumeva se mogućnost da se određena grupa država članica odluči za produbljenu, širu, intenzivniju saradnju u skladu sa promovisanim principom fleksibilnosti. Ovaj institut mora biti u skladu sa ciljevima Unije. Odluku o njenom odobravanju donosi Savet kvalifikovanom većinom.

Supsidijarnost

Usvojen je poseban Protokol o primeni principa supsidijarnosti i proporcionalnosti ali ni ovaj protokol nije jasno utvrdio granice dokle se proteže ekskluzivna nadležnost Unije.
Prema stavu Komisije, Unija ima ekskluzivnu nadležnost u oblastima koje se tiču regulisanja unutrašnjeg tržišta i četiri sloboda, zatim u zajedničkoj komercijalnoj politici i zajedničkoj poljoprivrednoj politici.
Mere zajednice ne mogu prelaziti okvire onoga što je neophodno kako bi se postigli ciljevi ugovora. Tom formulacijom se uvodi princip proporcionalnosti.

Osnovna prava
Odredba kojom se Unija obavezuje na poštovanje ljudskih prava ostala je neizmenjena. Nove odredbe su proširile nadležnost Evropskog suda u ovoj oblasti.

Sankcije za povrede osnovnih ustavnih principa
Povreda osnovnih ustavnih principa (slobode, demokratije, vladavine prava, poštovanja i zaštite ljudskih prava i sloboda) može rezultirati merom suspenzije određenih prava država članica
Savet, prilikom izricanja kaznenih mera, čine šefovi država ili vlada. Izrečene sankcije se mogu povući. O tome Savet može odlučiti kvalifikovanom većinom.

Javnost rada
U Lisabonskom ugovoru konkretizuju se prava pojedinaca i pravnih lica u pogledu pristupa dokumentima Evropskog parlamenta, Komisije i Saveta.

Komunitarni segment – prvi stub
Evropski sud može tumačiti komunitarno pravo. Osim ovoga su, kao osnovni ciljevi Zajednice, označeni jednakost između muškaraca i žena i visoki nivo zaštite i unapređenja životne sredine i održiv ekonomski razvoj.

Prostor slobode, bezbednosti i pravde
Veoma važna promena vezana je za prenošenje dela unijskog segmenta, tačnije iz trećeg stupa, u režim komunitarnog delovanja i odlučivanja. To se odnosi na režim viza, azila, imigracija i slobode kretanja lica na prostoru Zajednice. Odredbe se odnose i na državljane trećih zemalja. Predviđaju se i mere u oblasti pravosudne saradnje u građanskim stvarima, policijske i pravosudne saradnje posebno u krivičnim stvarima.

Zapošljavanje i zabrana diskriminacije
Nove odredbe u oblasti zapošljavanja uglavnom se odnose na zabranu diskriminacije. U prvom delu, reguliše se delovanje Zajednice u oblasti zapošljavanja. U drugom delu Zajednica se ovlašćuje da preduzima odgovarajuće mere na suzbijanju diskriminacije. Za slučaj ponovljenog i ozboljnog kršenja ljudskih prava i osnovnih sloboda, moguća je suspenzija države članice.