Komparativne prednosti izvoza SFRJ u zemlje OECD

U svojim analizama OECD je smatrala da SFRJ uprkos nekim teskoćama uspela sačuvati priličnu prednost ispred drugih nekadašnjih socialističkih zemalja. Nije moguće predvideti ni misljenje Uprave za privredna i finansijska pitanja Evropske komisije koja u delu posvećenom SFRJ istice dobre rezultate, posebno povećanje bruto domaceg proizvoda za tri odsto i snizenje inflacije ispod 10 odsto.

KOMPARATIVNE PREDNOSTI IZVOZA SFRJ U ZEMLJE OECD

Najpouzdanija su mera za razmatranje nivoa ekonomske integrisanosti SFRJ podaci o međurepubličkoj robnoj razmeni. Pristupi li se njenom proracunu s obzirom na učešće te
makro-ekonomske veličine u bruto društvenom proizvodu (BDP), merenom sa stanovišta toka proizvoda i usluga, gde njegova veličina zavisi o zbiru lične © i javne potrošnje (G) i neto-privatnih investicija (I) i neto-izvoza (Ks), dolazimo do veoma zanimljivih podataka, koji su, na primer, u tabeli 1. priloženi za 1986., poslednju godinu za koju raspolažemo sa tom vrstom statističkog parametra. Podaci pokazuju srazmerno visoku zavisnost jugoslovenskih republika o međurepubličkoj robnoj razmjeni, koja je gotovo u pravilu nadilazila 1 / 3, au pojedinim slučajevima i više od 2 / 5 njihova BDP-a.
Uporedi li se ta zavisnost sa neto-izvozom u zemlje van područja SFRJ, može se uočiti da
je neto-izvoz u te zemlje bio znatno manji od međurepubličke robne razmene, čak i u slučaju izvozno najsnažnije orijentisane Slovenije. Jedina bitna razlika odnosila se, pritom, na nivo zavisnosti o zajedničkome tržištu: najrazvijenije republike, Slovenija i Hrvatska, bile su znatno manje zavisne o jugoslavenskome tržištu od, na primer, Crne Gore (CG) i Makedonije. Stave li se, usto, u međusobni odnos procenat isporuka drugim republikama i izvoz te procenat kupovina kod drugih republika i uvoz dobijamo relativne mere zavisnosti o jugoslavenskome tržištu. Naime, uporedbu tako dobijenih koeficijenata za Bosnu i Hercegovinu/BiH (3.16/3.54), CG (5.32/7.52), Hrvatsku (2.20/2.37), Makedoniju (4.92/3.03), Sloveniju (1.86/1.71) i Srbiju (4.19/3.93), dobijamo srazmerno preciznu meru zavisnosti o jugoslovenskom tržištu. Što je koeficijent veći, veća je i
nivo zavisnosti, i obrnuto.