Komanditno društvo prema zakonu o privrednim društvima

Gotovo sve članice EU bez izuzetka poznaju četiri forme trgovačkih društava: dva društva lica (tzv. javno trgovačko društvo ili društvo pod zajedničkim imenom koje je pandan našem ortačkom društvu i komanditnom društvu) i dva društva kapitala (akcionarsko društvo i društvo sa ograničenom odgovornošću).
Isti je slučaj i sa novijom regulativom (Mađarska, Slovenija, Poljska, Češka) i bivšom regulativom naše zemlje (Jugoslavija 1937). Neke zemlje poznaju, uz to, i tip komanditnog društva na akcije (Francuska, Nemačka, Italija, Švajcarska, Slovenija), a druge ga ne poznaju (Engleska, Austrija, Mađarska, Jugoslavija 1937) i tip tajnog društva (Engleska, Nemačka, Slovenija, Hrvatska, Francuska), kao i tip kompanija sa odgovornošću ograničenom garancijama i tip kompanija s neograničenom odgovornošću (oba su oblici društva kapitala u Engleskoj), te, najzad, tip evropskog akcionarskog društva.
Za razliku od društava kapitala, društva lica (ortačko i komanditno) u uporednom pravu nisu detaljno regulisana, ali su ipak daleko detaljnije regulisana nego u našem pravu i to po pravilu subsidijarnim rešenjima a izuzetno imperativnim normama.
Razlog ovom nalazi se u činjenici da uporedna prava poznaju poseban imenovani ugovor o ortakluku, što je u osnovi i pravna priroda ovih društava, te se rešenja ovog ugovora mogu u nedostatku posebnih propisa za ova društva na njih primenjivati. U situaciji kad naše važeće pravo ne poznaje i posebno ne reguliše ni ovaj ugovor, to je van svake sumnje bilo potrebno postojeću regulativu ovih društava kompletirati i to dominantno dispozitivnim pravilima, kako bi se ostavio prostor autonomnoj regulativi.
Komanditno društvo nastalo je u srednjem veku iz ugovora „commenda“, primenjivanog naročito u pomorskoj trgovini.
Ovaj ugovor sastojao se u tome što je jedno lice predavalo robu ili neku sumu novca trgovcu ili vlasniku broda, uz rizik koji je bio ograničen na vrednost njegovog učešća u takvom poduhvatu i uz pravo na deo profita iz takvog poduhvata. na ovom modelu su se konstruisala mnogobrojna društva, posebno stoga što je položaj „poveravača“ (komanditor), bio bolji od člana javnog trgovačkog društva.
Ovakav poseban status (tajnost položaja i ograničenost rizika) bio je naročito pogodan za plemstvo, oficire i sveštenike koji nisu tada mogli biti trgovci, a na ovaj način su svojim sredstvima mogli učestvovati u trgovačkim operacijama. Takođe, na ovaj način se izbegavala zabrana kanonskog prava o davanju zajma sa kamatom.
U francuskoj teritoriji se čak ističe da je ova zabrana i bila motivisana ciljem prisiljavanja bogatih ljudi da se bave trgovinom i trgovačkim poslovima, umesto da se orijentišu na statičan položaj zajmodavca. Ovaj oblik društva, i pored njegove relativne neatraktivnosti, zbog prirode odgovornosti (što važi i za ortačka društva), poznaju sva zakonodavstva.

UVOD
II Komanditno društvo 4
Pojam 4
Pravni status 4
Upis u registar 4
Registracija 5
Dvojnost članstva 5
Svojstvo ortaka 6
Pravna priroda 6
Delatnost 6
Firma 7
III Osnivanje društva 7
Ugovor o osnivanju 7
Ulog ortaka 8
IV Prava i obaveze ortaka društva 10
Pravni odnosi medju članovima 10
Uopšte 10
Prava komanditora 10
Obaveze komanditora 11
V Raspolaganje udelom u društvu 13
Pojam i vrste 13
Prenos udela na treća lica 13
Prenos udela među ortacima društva 13
VI Eksterni odnosi društva i ortaka 14
Zastupanje društva 14
Odgovornost za obaveze društva 14
VII Prestanak društva 15
Primena pravila ortačkog društva 15
Promena statusa komanditora 16
Prestanak društva na osnovu otkaza poverioca 16
VIII ZAKLJUČAK 17
IX LITERATURA 18