Korporativna poslovna etika - Preduzetništvo

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Poslovna etika je potrebna kako bi se razumela priroda etičkog donošenja odluka. I pored mnogih neslaganja i oprečnih mišljenja o tome da li poslovnu etiku treba zasnivati kao posebnu disciplinu ili kao neki pokret, kao praktičnu delatnost vezanu za poslovanje; i pored razilaženja mišljenja oko toga da li su bitnije praktične poslovne funkcije i etički ideali ili kombinacija oba ova gledišta; i pored razlika izmedju menadžera koji pokazuju otvoreno neslaganje prema mogućoj vezi morala i poslovne prakse i onih koji su pobornici moralnosti poslovanja, neminovno je da je ta veza isuviše očigledna, da su ti pojmovi na neki način povezani, isprepleteni i nerazdvojivi. Takvu sličnu situaciju možemo naći u mnogim oblastima menadžmenta, kao što je povezanost odnosa sa javnošću i marketing.
Predmet poslovne etike je skup moralnih pravila ponašanja u svim poslovnim aktivnostima usmerenim ka uspešnom i profitabilnom biznisu. Norme su utemeljene na vrednostima koje se zasnivaju na osnovnim etičkim principima, njihov sadržaj se izražava sudovima o dobrom i lošem, uspešnom i neuspešnom poslovnom ponašanju, a njihov cilj je da se svi učesnici u poslovnim procesima obavežu na etičko ponašanje.

U literaturi se ne može naći veliki broj odredjenja predmeta poslovne etike. Laura Neš navodi da poslovna etika proučava primenu ličnih normi na aktivnosti i ciljeve komercijalnih preduzeća, i da kao takva nije neki poseban moralni standard već je studija o tome kako poslovni kontekst postavlja svoje jedinstvne probleme pred moralnu ličnost koja deluje kao predstavnik tog sistema. Ona tu ima u vidu visoke standarde ponašanja kao osnovne vrednosti kompanija i preduzeća, koji imaju istu ekonomsku vrednost kao i dobra volja. Suprotno ovakvom stavu svoje mišljenje iznosi Albert Kar, koji etiku poslovanja vidi ne kao društvenu etiku, nego kao etiku igre, ili teoriju igre, jer smatra da je poslovanje igra u kojoj postoje odredjena pravila i standardi koji se moraju poštovati.
Kod etičara Karmišela i Dramonda postoji stav da poslovnu etiku treba poistovećivati sa etikom ličnosti, jer ona predstavlja osnovna pravila po kojima ličnost deluje i ona su okvir za definisanje delovanja koje je lično dopušteno i onog koje to nije. Ričard T. Di Džordž (Richard T. De George) poslovnu etiku razmatra kroz odnos etike i poslovanja; ona je nacionalna, internacionalna i globalna, kao sam biznis....

Sadržaj:

Uvod...........................3
Zaključak.........................10
Literatura..........................11