Klubovi i dnevni centri u prevenciji maloletničkog prestupništva

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
Dzemala Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 8,280
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
Klubovi i dnevni centri u prevenciji maloletničkog prestupništva
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Maloletnička delikvencija sociološko-kriminološki se izdvaja kao posebna kategorija u okviru opšteg kriminaliteta zbog specifičnosti vezanih za biološke, psiho-socijalne, kriminalno-plitičke i posebno mesto koje maloletna lica imaju u pravnom sistemu. Ova negativna društvena pojava karakteriše se nizom posebnih fenomenoloških i etiolopkih karakteristika koje je odvajaju od kriminaliteta punoletnih lica. Ovakav pristup nije karakterističan samo za kriminološka i sociološka istraživanja, već se i u okviru krivičnopravne teorije i krivičnog zakonodavstva uzimaju u obzir specifičnosti ove kategorije delikvenata u pogledu krivične odgovornosti, nadležnih organa, postupka koji se prema maloletnim delikventima primenjuje i krivičnih sankcija. Društveno negativno ponašanje maloletnih lica razmatra se kao najteži socijalni problem kako na nacionalnom tako i na medjunarodnom planu. Objavljen je veliki broj studija, naučnih i istraživačkih radova u kojima se maloletnička delikvencija proučava sa krivično-pravnog, kriminološkog, socijalnopsihološkog, psihijatrijskog i drugih aspekata, ali je maloletnička delikvencija i dalje predmet interesovanja naučnika i stučnjaka različitih oblasti, U literaturi postoji i takav pristup maloletničkoj delikvenciji koji polazi od toga da se rapsrave o ovoj pojavi, kao i o temama vezanim a rasu, klasu i rod, delimično baziraju na nejednakosti i diskriminaciji mladih, da su madi ljudi grupa relativno nemoćani u društvu zbog čega se prikazije na negativan način i da se u kriminologiji mladi mnogo više izučavaju kao izvršioci krivičnih dela a ne kao žrtve. Edvin Šur interakcionista, jedan od najradikalinijih kriminologa na temu maldi i kriminalitet, smatra da se problemi kriminaliteta maldih pogoršavaju intervencijom krivčno-pravnog sistema.....

Pojam maloletničkog prestupništva

U literaturi se pod maloletničkom delikvencijom podrazumevaju veliki borj raznovrsnih ponašanja maloletnika – od neprilagodjenog do kriminalnog. Pri tome, koriste se različiti nazivi za označavanje ove pojave, kao na primer, prestupništvo maloletnika, vaspitna zapuštenost, društvena neprilagodjenost, asocijalnost, esprizrost, moralna posrnulost, antisocijalnost, huliganstvo i sl. Kao što postoje različiti nazivi za označavanje maloletničke delikvencije, postoje i različiti ristupi objašnjenju ove pojave. Preovladjuju dva shvatanja maloletničke delikvencije : šire, ektenzivno shvatanje, koje se označava kao sociološko-kriminološko odredjivanje pojma maloletničke delikvencije, i uže shvatanje.

Prema širem shvatanju, maloletničku delikvenciju čine svi oblici devijantnog ponašanja, od preddelikventnih ponašanja do onih inkriminisanih u zakonodavstvu. Pored kršenja krivičnih i drugih pravnih normi, delikvencija ili prestupništvo maloletnika obuhvata i ponašanja suprotna moralnim normama u jednom društvu. Šire shavatanje ima više varijanti, a razlike se javljaju u modalitetima teorijske obrade. Tako, prema jednoj varijanti ovog shvatanja, nije dovoljno definisati delikvenciju kao „ono što je kažnivo prema krivičnom pravu“, već je potrebno razmotriti odnos izmedju legalnih normi i moralnog kodeksa. Prema drugom objašnjenju, važno je proučiti rdjavo ponašanje kao potencijalno kriminalno, preko individualne i kolektivne moralnosti, isto koliko i kriminalno. Treće objašnjenje pod prestupničkim ponašanjem mladih podrazumeva i kako ponašanja koja su sankcionisana zakonom, tako i ponašanja koja su sankcionisana opštom saglasnošću moralnog mišljenja zajednice.....

Agresivno ponašanje

Agresija je ponašanje koje karakteriše kontakt i komunikaciju sa drugim ljudima silom. LJudska agresija se izražava direktno putem verbalnih, fizičkih ili kombinovanih napada ili indirektno kroz kompenzaciju ili indirektnu agresiju. Agresije mogu biti prikladne, ako se koriste za samoodbranu ili samopoboljšavanje, ali mogu biti destruktivne za sebe i druge. Neki autori koriste termin „agresija” samo za štetna ponašanja, a termin asertivnost za ponašanja koja nemaju nameru da naškode drugima. Agresivnost se različito tumači u humanističkim, društvenim i prirodnim naukama. Pojam je izveden iz Frojdove postavke o nagonima (posebno nagonu smrti) koji je primarno usmeren na vlastiti organizam, (kada se ispoljava u vidu samodestrukcije). Kada se preusmeri na spoljašnje objekte javlja se kao agresivnost. Kao i Eros, agresivnost je primaran i urođen nagon i zato se, po Frojdu, ne može iskoreniti. Po drugim shvatanjima nagon agresivnosti nema sopstveni izvor energije, već je izveden iz nagona za životom, te se javlja kao reakcija na frustraciju. From smatra da je agresivnost i težnja za razaranjem, odgovor na uskraćivanje osnovnih ljudskih potreba. From je inaugurisao teoriju ljudske destruktivnosti kojom jasno definiše razliku između benigne i maligne agresivnosti. Agresivni karakter poseduje takav tip ljudi koji otvoreno i bezobzirno ispoljava svoju neobuzdanu težnju ka moći, odnosno po teoriji Karen Hornaj, pojedinac koji iskorišćava druge ljude kako bi sam postigao uspeh.

Neki agresiju određuju kao "ugrađenu unutrašnju ekscitaciju koja traži olakšanje i koja će naći izražaj bez obzira na karakter spoljnog stimulusa", odnosno impuls koji ima kvalitet instikta, koji Frojd označava instiktom smrti. Drugi smatraju da je agresivnost vrsta reakcije ili ponašanja, koja nastaje usled delovanja štetnog stimulusa ili drugog spoljnog nadražaja, čime agresiju ne dovode u vezu sa unutrašnjim, već spoljnim činiocima. Sledeći smatraju da je agresija bilo koja manifestacija volje za moći i dominacijom, što agresiji daje širu socijalnu, pa i klasnu dimenziju. Kao jedan od prihvatljivih pristupa navodimo određenje agresije kao "takvu formu ponašanja koja podrazumeva svaki oblik javnog ili prikrivenog napada koji je usmeren prema ljudima, životinjama ili predmetima, a koje se ostvaruje upotrebom fizičke sile, a u širem smislu kroz zaplašivanje putem verbalne, gestovne ili mimiške ekspresije"......

Sadržaj :


UVOD 3
I Teorijsko - pojmovni okvir maloletničkog prestupništva 4
1. Pojam maloletničkog prestupništva 4
1.1. Agresivno ponašanje 7
1.2. Poremećaj ponašanja 8
1.3. Antisocijalno ponašanje 8
1.4. Asocijalno ponašanje 9
2. Pojam prevencije maloletničkog prestupništva 10
3. Uzroci maloletničkog prestupništva 11
3.1. Faktori rizika 12
3.2. Protektivni faktori 14
4. Međunarodni standardi u oblasti maloletničkog prestupništva 15
5. Restorativna pravda 17
5.1. Pojam i principi 18
5.2. Vaspitni nalozi i posebne obaveze 20
6. Socijalizacija i (re)socijalizacija 22
7. Teorije o maloletničkom prestupništvu 25
II Klubovi i dnevni centri 27
8. Nastanak Klubova i Dnevnih centara 27
9. Uloga i značaj Klubova i Dnevnih centara 30
10. Uloga Centra za socijalni rad, škole, MUP-a i suda 32
11. Iskustvo u radu “Centra za dnevni boravak dece" 34
11.1.1 Klub 08 Novi Sad 34
11.1.2 Centar za mlade grad Kragujevac 34
ZAKLJUČAK 37
LITERATURA 40



PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
01:30 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Skoči na forum: