Trendovi na globalizovanom finansijskom tržištu

Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Poslednjih dvadeset godina globalna ekonomska integracija odvijala se ubrzano na svim poljima. Osnovne pokretačke snage tih promena su raznovrsne i tečko ih je kvalifikovati. Prema jednom shvatanju proces internacionalizacije finansijskih tržišta rezultat je četiri glavna faktora: integracije tržšta novca i kapitala; promena prema deregulaciji; razvoja finansijskih inovacija; razvoja informacija i tehnologije komunikacija;

LIBERALIZACIJA I DEREGULACIJA FINANSIJSKIH TRŽIŠTA

U periodu posle Drugog svetskog rata, državna regulacija privrednih tokova bila je naglašena. Finansijski sistem i finansijska tržišta, u veđini zemalja, su predstavljeni jedan od najviše regulisanih segmenata ukupnog privrednog sistema.
Zaokret u regulaciji finansijskih tržišta nastao je kada je na institucionalnom planu prihvaćen koncept deregulacije finansijskog sistema, što je podrazumevalo i intenziviranje konkurencije između svih tipova finansijskih institucija.
Jačanje produktivne konkurencije primoralo je finansijske institucije da prošire dijapazon svojih usluga stvarajući nove tipove finansijskih proizvoda, naročito finansijskih derivata. Značajan rezultat deregulativnih tokova su bile velike strukturne promene u poslovanju finansijskih institucija. Na taj način je došlo i do dve vrste bankarstva – klasičnog i investicionog.
Deregulativni procesi su naročito dobili na zamahu posle događaja poznatijih kao ''Majski dan'', kada je na Njujorškoj berzi 1975. godine ukinuto 183 godine staro, pravilo o fiksnoj minimalnoj brokerskoj proviziji i ''Veliki prasak'' na Londoskoj berzi kada je 1986. godine uveden princip ravnopravnog tretmana različitih finansijskih institucija uz ukidanje fiksnih provizija za trgovinu. Proces deregulacije finansijskih tržišta, zapravo, karakterišu dva paralelna toka: na jednoj strani smanjivanje zakonske regulative, kriterijuma, ograničenja ili zabrane odnosno liberalizacije, a na drugoj strani jačanje regulative, podzakonskih akata, a naročito kontrole.
Liberalizacija, nije isto što i odsustvo regulacije. Regulacija i dalje postoji, čak i jača. Ograničenja postavljena stranim učesnicima na nacionalnim finansijskim tržištima nestaju tako da danas strana pravna i fizička lica nemaju značajnije različiti regulativni tretman u odnsu na domaća.
Gotovo sve države od značaja za funkcionisanje svetskih finansijskih tržišta, kao i mnoge zemlje u razvoju, su u procesu liberalizacije. Teorijski argumenti u korist liberalizacije finansijskih tržišta zasnivaju se na fundamentalnoj teoremi ekonomike blagostanja – konkurencija na tržištu obezbeđuje Peretov optimum – i hipotezi o efikasnosti finansijskih tržišta – sve informacije na finansijskim tržištima se inkorporiraju u odluke tržišnih aktera.