Intimna istorija čovečanstva

Maturski, maturalni, seminarski, diplomski i master radovi iz istorije.

Istoričar i filozof Teodor Zeldin, danas se smatra jednim od vodećih engleskih intelektualaca. Francuski časopis “Magazine Litteraire” uvrstio ga je među sto najznačajnijih živih mislilaca, londonski “Independent” je o njemu pisao kao o “jednom od 40 ličnosti čije će ideje ostati važne i za novi milenijum”.
Teodor Zeldin je rođen 1933. godine, a na Londonskom univerzitetu diplomirao je sa 17 godina.
Predaje istoriju na oksfordskom koledžu St. Antonije, na kome je sa 30 godina bio dekan. Predavač je i na 15 univerziteta širom sveta.
Dobitnik je nagrade Volfson za istoriju. Izabran je za člana Evropske akademije. Sa 40 godina objavio je Oksfordsku istoriju moderne Evrope (kasnije nazvana “Istorija francuske strasti”). Napisao je i knjige:
- Sreća,
- Budućnost rada,
- Francuska,
- Istorija francuske strasti,
- Konverzacija: kako razgovor može promeniti vaše živote.

Osnivač je organizacije “Oksford Muse”, kojoj je namera da proširi istraživanja o ljudskim iskustvima, odnosima, o unapređenjima načina rada, a sve u cilju poboljšanja životnih uslova.
U svetu je postao poznat po knjizi “Intimna istorija čovečanstva”, koja je prevedena na 22 jezika.
Predmet ovog rada u nastavku biće analiza upravo pomenute knjige.

Intimna istorija čovečanstva

U Intimnoj istoriji čovečanstva Zeldin koristi svoju neobičnu i ogromnu erudiciju u istraživanju istorije ljudskog iskustva i pokazuje kako smo došli do današnjih oblika osećanja i mišljenja.

On istražuje ljudsko iskustvo kroz istoriju, a svako poglavlje ove knjige počinje razgovorom sa osobama (različitih profesija i staleža) iz sadašnjeg vremena, koje iznose svoje probleme, a autor se polako vraća u prošlost, tražeći korene uzroka.
Svrha Intimne istorije čovečanstva jeste istraživanje novih nada koje čovečanstvo može:
- izgraditi i
- kako je može ostvariti, oslanjajući se na iskustva prošlosti.
Intimna istorija čovečanstva se ne temelji na apstraktnim teorijama, već na podsticaju da može biti sastavljena iz iskustva. U osnovi ona ne govori ljudim šta da rade, odnosno pisac nije težio tome da kaže ljudima šta da rade već da ih ohrabri u tome, jer smatra da je strah najveći čovekov neprijatelj, jer prouzrukuje osećaj bespomoćnosti.
Knjiga ima ukupno dvadeset i pet poglavlja i svako od poglavlja obrađuje konkretnu tematiku, odnosno svako poglavlje predstavlja jedno pitanje na koje je autor dao i konkretne odgovore.
Neka od pitanja, na koje je moguće naći odgovore u ovoj knjizi su:
- kako su neki ljudi postali otporni na usamljenost,
- zašto je radoznalost ključ slobode,
- kako su izmišljeni novi oblici ljubavi,
- zašto tolerancija nikad nije dovoljna,
- zašto je sve teže uništiti svoje neprijatelje, otkud nam ideja gostoprimstva,
- zašto su prijateljstva između muškaraca i žena tako krhka,
- kako su ljudi nekad, a kako danas, pronalazili izlaz iz usamljenosti, straha i besciljnosti,
- zašto se u kuvanju napredovalo više nego u seksu,
- kako ljudi postaju međusobno bliži,
- šta postaje moguće kada se sretnu srodne duše i niz drugih pitanja.


Kako i sam autora kaže na početku knjige svako poglavlje počinje portretom neke žive osobe koja ima svoje želje i svoja kajanja, u kojima ćete možda pronaći delić sebe, no nju istovremeno sputavaju stavovi nasleđeni od davno zaboravljenih istočnika.
Duh je pribežište za ideje što nam pristižu i iz onih najudaljenijih stoleća, baš kao što i ćelije našeg tela nisu iste starosti, budući da obnavljaju i propadaju nejednakom brzinom. Umesto da objašnjavam osobenosti pojedinih ljudi, tako što bih ukazivao na njihovu porodicu ili detinjstvo, moje će polazište biti znatno šire: pokazaću na koji način se oni obaziru ili ne obaziru na iskustva prethodnih, udaljenijih pokolenja, te kako u njima odjekuju borbe mnogih drugih zajednica širom sveta, što aktivnih, što minulih – od Asteka, i Vavilonaca do Joruba i zaratustrovaca, među kojima imaju znatno više srodnih duša no što možda misle.
"Da bi čovek imao novu viziju budućnosti, uvek je bilo neophodno da najpre ima novu viziju prošlosti", pretpostavka je Teodora Zeldina, koji svesno pokušava pronaći tačke umerenog optimizma i ponuditi ih savremenom čoveku kao šansu zasnovanu na sinkretizmu modernih društvenih nauka.
Ovo su početne Zeldinove premise istovremeno zanimljive i provokativne, koje je on izložio u knjizi Intimna istorija čovečanstva.