Karl fon Line - sistematika i binarna nomenklatura

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
 
Autor Poruka
Goran Nije na vezi
Senior Member
****

Poruka: 316
Pridružen: Jan 2010
Poruka: #1
Karl fon Line - sistematika i binarna nomenklatura

Karl fon Line (šve. Carl von Linné 23. maj 1707 - 10. januar 1778) je bio švedski prirodnjak i naučnik. Osnivač je sistematike, biološke discipline.

Sve biljke i životinje je svrstao u kategorije po sličnostima, i to:

vrsta -> rod -> porodica -> red -> klasa -> kolo.

Uveo je binarnu nomenklaturu po kojoj svaka biljka i životinja ima naziv roda i vrste. Osnivač je prirodnjačkog muzeja u Upsali i prvi predsednik Švedske akademije nauka.

Naučno ime vrste u binomijalnoj nomenklaturi sastoji se iz dva dela (dve reči):
imena roda
epiteta vrste

[Slika: line_clip_image002.jpg]

Nakon imena vrste, obavezno je pisanje i autora, kao i godine publikovanja imena (godina publikovanja se u botaničkoj nomenklaturi ponekad neosnovano izostavlja). Imena rodova i vrsta se pišu kurzivom ili se podvuku. Ime roda se uvek piše sa velikim početnim slovom, dok se epitet vrste (ime vrste) piše isključivo malim slovima.

Primer: ime vrste muška bokvica je Plantago lanceolata L. 1753 gde je:
Plantago - ime roda bokvica
lanceolata - epitet koji bi trebalo da jednoznačno opisuje vrsu (sa lancetastim listovima)
L. - skraćenica autora (Karl Line, Linnaeus)
1753 - godina kada je ova vrsta prvi put opisana pod ovim imenom od strane ovog autora

U biologiji, vrsta (lat. species) je osnovna jedinica biološke raznovrsnosti. U naučnoj klasifikaciji, vrsti se daje dvojno latinsko ime: rod (genus) se stavlja prvi, nakon čega sledi poseban epitet. Na primer, ljudi pripadaju rodu Homo i vrsti Homo sapiens; prema tome, ime vrste je sasvim binomijalno, tj. "dvoimenoj" dakle ono se ne sastoji samo od drugog izraza (posebnog epiteta). Dvoimeni (binomijalni), kao i većinu drugih čisto formalnih aspekata bioloških kodova nomenklature, formalizovao je tokom 1700-ih Karl Line, tako da se oni sada zovu "Lineov sistem". U to vreme, za vrste se smatralo da predstavljaju nezavisne stvaralačke činove Boga, pa su prema tome uzimane kao objektivno stvarne i nepromenljive.

Nakon pojavljivanja teorije evolucije, shvatanje vrsta je prošlo kroz ogromne promene u biologiji, mada je saglasnost o definiciji reči tek trebalo doneti. Najcitiraniju definiciju "vrste" po prvi put je skovao Ernst Majr. Prema toj definiciji, nazvanoj pojam bioloških vrsta ili pojam izolacije vrsta, vrste su "grupe stvarnih ili mogućih prirodnih razmnožavanja unutar populacija koje su reproduktivno izolovane od drugih takvih grupa." Međutim, mnoga druga shvatanja vrste su takođe korištena.

Proleće kasno stiže u Švedsku. Još je bilo proleće 23. maja 1707. godine kada je pastorova žena u malom švedskom mestu Stenbroholt rodila sina. Proleće je bilo hladno i vlažno, tlo mokro, stabla prolistala, ali ne i procvetala kad je stigla beba, takođe, gola i mokra. Otac deteta, Nils Line, bio je botaničar amater, zagriženi baštovan i luteranski sveštenik koji je izmislio sopstveno prezime (birokratska nužnost pri upisu na fakultet, kada je morao da zameni tradicionalni patronim, prezime koje se izvodi iz očevog imena: sin Ingemara) od švedske reci lind, u prevodu „drvo lipe“. Nils Line je voleo biljke. Detetova majka, rektorova ćerka po imenu Kristina, imala je samo 18 godina. Dete su krstili imenom Karl. Predanje, menjano kroz prizmu vekova i nebrojene osvrte na ličnost koja je postala najistaknutiji svetski botaničar, kaže da su mu kolevku ukrasili cvećem.

Kad je kao mali bio mrzovoljan i plačljiv u ruku bi mu stavili cvet i to bi ga smirilo. U svakom slučaju, to je ono što kasnija svedočanstva govore. Cveće je bilo polazište njegove očaranosti lepotom i raznolikošću prirode. Čini se da je još odmalena shvatio da je ono nešto više od puke lepote i raznovrsnosti - da ono takođe skriva u sebi i neku vrstu unutrašnjeg značenja.

Brzo je izrastao u dečaka opčinjenog ne samo cvetovima već i biljkama koje ga stvaraju, ali i imenima tih biljaka. Dosađivao je ocu stalno tražeći da mu imenuje divlje cveće koje je sakupio. „Ali još je bio dete“, navodi jedan izvor, „i često je zaboravljao imena“. Njegov otac, izgubivši strpljenje, izgrdio je malog Karla i rekao da mu neće više reći ni jedan naziv ukoliko ih i dalje bude zaboravljao. Nakon toga dečak se u potpunosti usredsredio na pamćenje naziva kako ne bi bio lišen svog najvećeg zadovoljstva. To je jedan od onih biografskih detalja, previše savršen da bi bio istinit, kakav bismo očekivali da pročitamo u nekom filmskom scenariju ili prikazu života svetaca. Pa ipak, mogao bi biti i tačan. Imena i njihovo pamćenje, zajedno sa informacijama na šta se odnose, stalna su tema u doba njegove naučne zrelosti. Ali, da biste mogli da razumete veliku slavu koju je uživao čitavog svog života, kao i istorijski znacaj njegovog rada, morate imati na umu da Karl Line nije bio samo veliki botanicar i plodan stvaralac koji je pamtio imena. On je bio čovek novog doba: arhitekta informacija.

O Karl Lineu

Karl fon Line/Carolus Linnaeus (23. maj 1707. – 10. januar 1778.) je bio švedski botaničar i tvorac taksonomije-klasifikacije živog sveta. Posle dobijanja plemićke titule 1761. godine njegovo zvanično ime se menja u Karl von Line, mada je on svoje publikacije potpisivao svojim latinizovanim imenom Carolus Linné. Pored toga što je tvorac taksonomije, smatra se i osnivačem moderne ekologije, mada je po tome manje poznat. Bio je profesor medicine i botanike na Univerzitetu u Upsali. Od 1739. godine postaje prvi predsednik Švedske akademije nauka. Proputovao je Laponiju, Holandiju, Englesku i Francusku. Stvorio je osnovu nomenklature živog sveta, binarne nomenklature, po kojoj svaka vrsta ima svoje latinsko ime sastavljeno iz dva dela: imena roda i epiteta vrste. Ovaj sistem je poznat i kao Lineov sistem.


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
08:29 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Sistematika gljiva Dzemala 0 4,595 29-07-2011 05:58 PM
zadnja poruka: Dzemala
  Biohenija - nomenklatura i klasifikacija enzima Dzemala 0 4,851 20-07-2011 08:14 PM
zadnja poruka: Dzemala

Skoči na forum: