Karakteristike malignih tumora

Prema biološkom ponašanju tumori se dele na dobroćudne ili benigne i na zloćudne ili maligne. Osnovne patoanatomske i kliničke karakteristike benignih i malignih tumora su prikazane u tabeli 1.



Tabela 1. Osnovne patoanatomske i kliničke karakteristike benignih i malignih tumora (modifikovano iz: Riede, Schaefer i Wehner, 1989)


Tumori glave i vrata

Incidenca i epidemiologija

Zloćudni tumori glave i vrata čine oko 4%-6% svih malignih tumora kod muškaraca i oko 2% malignih tumora kod žena. Tumori glave i vrata javljauju se većinom u dobi od 50 do 70 godina. Najčešće se pojavljuje rak usne šupljine i ždrela, zatim rak grkljana, usana, kože poglavine i lica, sinusa, epifarinksa, pljuvačnih žlezda, štitaste žlezde i dr.Na žalost i pored savremene dijagnostike u oko 65%-75% slučajeva maligni tumori glave i vrata se dijagnostikuju u III ili IV stadijumu (uznapredovali operabilni ili inoperabilni stadijum bolest, retko metastatski). Pacijenti koji imaju rani stadijum bolesti I ili II u 85-90% se izleče i normalno prožive svoj životni vek.

Etiologija i patogeneza

Faktori rizika za pojavu malignih tumora glave i vrata su: pušenje, preterano konzumiranje alkohola, loša higijena usne šupljine, profesionalna ekspozicija (nikl, hrom, azbest, rad u drvnoj industriji), zračenje, aero-zagađenje, nepravilna ishrana, Epstein-Barr virus (karcinom epifarinksa), papilloma virusi, genetski faktori i dr.U većini slučajeva planocelularnih karcinoma glave i vrata u pitanju su bolesnici čija je važna osobina bliska povezanost uznapredovalog tumora sa prekomernim uživanjem duvana i alkohola.

Patologija i simptomatologija

Simptomi i znaci tumora glave i vrata su raznovrsni, u zavisnosti od anatomske lokalizacije i stepena proširenosti tumora. Pacijenti treba da obrate pažnju na promenu boje glasa, posebno na dugotrajnu promuklost, otežano bolno gutanje, osećaj stranog tela u ždrelu, zapušenost jedne strane nosa, unjkav govor, krvarenje iz nosa, zapušenost uha, oslabljen sluh, dvoslike, paralizu kranijalnih nerava, najčešće facijalisa, pojavu bezbolnog čvora na vratu i štitastoj žlezdi, pojavu ranice na koži, usni, jeziku, usnoj duplji, bezbolno povećanje krajnika i sl.
U grupi malignih tumora glave i vrata najučestali je planocelularni karcinom 92-96%, oko 4% pacijenata ima druge patohistološke forme karcinoma (adeno-karcinom, mukoepidermoidni karcinom i dr) l,5% limfome, 0,5% sarkome mekih tkiva i kost i maligni melanom. Najučestalije širenje malignih tumora glave i vrata je u limfne čvorove na vratu, u oko 50% slučajeva na početku lečenja prisutne su metastaze u limfnim čvorovima vrata, a u oko 5% slučajeva i udaljene metastaze u plućima, jetri, kostima ređe u mozgu.

Gliomi mozga

Najčešće prilikom rasta prožimaju okolne strukture mozga (infiltrišu ih). Imaju veliki potencijal da postanu maligni. Prema stepenu malignosti imaju 3 ili 4 stadijuma. Kod prvog stadijuma izlečenje je verovatno. Već kod drugog stadijuma preživljavanje duže od 5 godina je u 50-75% slučajeva. Dok je kod 3. i 4. stadijuma preživljavanje još kraće. Autor sajta ima vlastiti, u svetskoj literaturi prezentovan, metod preciznije procene dužine i kvaliteta života kod ovih pacijenata (metod MAS). Nakon operacije uvek se sprovodi zračenje i često je indikovana hemioterapija. Neki tumori, kao što su oligodendrogliomi, bolje reaguju na hemioterapiju, dok drugi, kao što su ependimomi, bolje reaguju na zračenje.

Meningeomi

Meningeomi su u većini slučajeva dobroćudni (benigni) tumori. Rastu sa omotača mozga pritiskajući okolne delove mozga, nerave i krvne sudove. Ukoliko za njih nije čvrsto srastao moguće ga je potpuno odstraniti. Meningeomi mogu rasti na različitim delovima lobanje (iznad velikog mozga, iznad malog mozga, na različitim delovima baze lobanje,...). Tegobe i deficiti do kojih dovde zavise od veličine i lokalizacije menigeoma. Dijagnoza meningeoma je tada Meningeoma + latinski naziv za lokalizaciju (olfactorium, sphenoidale mediale, sphenoidale laterale, tuberculum sellae, clivus, foramen magnum, anguli pontocerebellaris, convexitatis, parasagittalis, sinus sagittalis, fossae cranii posterior, tentorii, ...). Važno je da se dijagnoza postavi dok su tumori još mali. Postoje i maligne varijante- meningeoma atypicum i meningosar
coma.

Neurinomi

Nastaju iz ćelija koje se nalaze u nervima. Najčešće su lokalizovani na nervu za sluh i ravnotežu (neurinoma, schwanoma nervi vestibullaris, tumor anguli pontocerebellaris). Zbog toga obično počinju slabljenjem sluha i vrtoglavicom. Taj simptom može ostati kao jedini simptom godinama. Kasnije mogu izazvati trnjenje i bolove u licu (simptomatska trigeminalna neuralgija), krivljenje lica zbog oštećenja facijalnog nerva, slabost esktremita zbog pritiska na moždano stablo, hidrocefalus (nakupljanje moždane tečnosi u komorama mozga),...

Adenomi hipofize

To su tumori koji rastu iz jedne žlezde sa unutrašnjim lučenjem koja se nalazi ispod sredine mozga, a iznad nosa. Ovi tumori mogu pojačano lučiti hormone i tada se obično ranije dijagnostikuju, dok su još mali. U zavisnosti koje hormone luče kod pacijenta će se razviti hiperprolaktinemija, Kušingova bolest, Akromegalija, ili redje i druge hormonske bolesti. Ukoliko ne luči hormon tumor prilično naraste dok ne da prve simptome. Obično se prvo manifestuju poremećajem vida. Kasnije se može pojaviti: smanjeno lučenje hormona hipofize, razrokost, dvoslike, učestalo mokrenje, otežan hod, psihičke tegobe i znaci hidrocefalusa. Neki manji tumori (najčešće prolaktinomi) se leče lekovima. Većina adenoma hipofize se danas mogu odstraniti operacijom kroz nos, bez otvaranja lobanje. Kod tumora koji rastu agresivno dolazi u obzir i zračna terapija.
Metastaze mozga

Ukoliko postoji maligni tumor u telu od njega se stalno odvajaju maligne ćelije i odlaze putem krvi. One se mogu zaustaviti u različitim organima (najčešće pluća, jetra i mozak). Tada se razmnožavaju i tako može doći do rasta udaljenog tumora (mestastaze). Najčešće metastaze unutar mozga dolaze od malignog tumora (karcinoma) pluća (50% svih metastaza mozga), karcinoma dojke, melanoma kože, karcinoma bubrega, karcinoma organa za varenje, karcinoma prostate,... Metastaze mozga se uglavnom mogu operativno u potpunosti odstraniti. Ukoliko ih je više, udaljene su, duboko postavljene ili/i nemaju velik dijametar može se sprovesti samo zračna i/ili hemioterapija. Ukoliko je pacijent u veoma teškom opštem stanju i u terminalnoj fazi maligne bolesti indikovano je samo simptomatsko lečenje.Rak dojke predstavlja grupu oboljenja koju karakteriše gubitak kontrole u deobi ćelija, brz rast i mogućnost pojave oboljenja van mlečne žljezde, najčešće u regionalnim limfnim čvorovima ali i u drugim udaljenim organima i tkivima.