Sindikalno udruživanje i delovanje

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski i master radovi iz menadžmenta ljudskih resursa.

Zaposlenima se jamči sloboda sindikalnog organizovanja i delovanja bez odobrenja, uz upis u registar. Sindikalno udruživanje i delovanje proizilazi iz slobode zaposlenih da se organizuju radi unapređivanja uslova rada i ostvarivanja drugih zajedničkih interesa. Pitanjem sindikalnog organizovanja bavila se i Međunarodna organizacija rada, te su u ovoj oblasti donete npr. Konvencija 37 o sindikalnim slobodama i zaštiti sindikalnih prava i Konvencija br. 135 o radničkim predstavnicima. Postoje različiti oblici sindikalnog organizovanja radnika. Slobodu sindikalnog udruživanja jamči i Ustav Republike Srbije, a Zakonom o radu je propisano da se zaposleni udružuju u sindikat radi zastupanja, predstavljanja, unapređenja i zaštite svojih profesionalnih, radnih, ekonomskih, socijalnih, kulturnih i drugih pojedinačnih i kolektivnih interesa. Ovi ciljevi se ostvaruju sindikalnim delovanjem, koje može biti mirno (konsultacije, izjašnjavanje, mišljenja, pregovori i sl.) ili agresivno (protesti, demonstracije, štrajk), ali uvek mora biti u skladu sa zakonom i drugim propisima.

Za ostvarivanje slobode sindikalnog organizovanja dovoljni su volja onih koji se udružuju i prijava Ministarstvu rada i socijalne politike. Uz prijavu se podnosi i statut sindikalne organizacije. Danom upisa u registrar sindikat stiče svojstvo pravnog lica, pa se od tada može baviti svim sindikalnim aktivnostima, osim onih za koje je potrebno da imaju svojstvo reprezentativnosti....

Sindikalno udruživanje i delovanje

Ukoliko ne postoji sindikat, radnici mogu obrazovati savet zaposlenih kod poslodavca koji ima više od 50 zaposlenih. Pošto se broje samo zaposleni, ne računaju se oni koji rade po ugovoru kojim se ne zasniva radni odnos. S druge strane, zaposleni se broje bez obzira da li su u radnom odnosu na neodređeno ili određeno vreme ili im radni odnos miruje. Kod poslodavca koji ima manje od 50 zaposlenih funkciju saveta bi mogao vršiti predstavnik zaposlenih. Ovu situaciju, odnosno zaštitu članova saveta, odnosno predstavnika zaposlenih je regulisala i Međunarodna organizacija rada i usvojila Konvenciju br. 135 o zaštiti i olakšicama koje se pružaju predstavnicima radnika i Preporuku o radničkim predstavnicima. Savet zaposlenih daje mišljenje i učestvuje u odlučivanju o ekonomskim i socijalnim pravima zaposlenih, na način i pod uslovima utvrđenim zakonom i opštim aktom. Savet zaposlenih se o relevantim pitanjima izjašnjava davanjem mišljenja ili učešćem u pripremanju odluke. Funkcije saveta se definišu opštim aktom (kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu).

Za obrazovanje sindikata zaposlenih nije potrebno odobrenje poslodavca, već samo upis u registar kod Ministarstva rada i socijalne politike. Sindikat stiče svojstvo pravnog lica danom upisa u registar. Sindikat je dužan da poslodavcu dostavi akt o upisu u registar sindikata i odluku o izboru predsednika i članova organa sindikata, u roku od 8 dana od dana dostavljanja akta o upisu sindikata u registar, odnosno od dana izbora organa sindikata. Dakle, nije potrebna dozvola poslodavca za sindikalno organizovanje radnika, ali je potrebno da on bude obavešten o tome.

Zaposleni pristupa sindikatu potpisivanjem pristupnice. Zaposleni je dužan da plaća sindikalnu članarinu. Ukoliko se članarina plaća odbijanjem tog iznosa od zarade zaposlenog, poslodavac je dužan da taj iznos obustavi od zarade zaposlenog i uplati ga na odgovarajući račun sindikata. Ova obaveza poslodavca postoji samo ako je zaposleni dao pismenu izjavu da želi da se članarina isplati iz njegove zarade i samo ako je sindikat upisan u registar koji se vodi u Ministarstvu rada i socijalne politike. U suprotnom, ako sindikat nije propisno registrovan, poslodavac nema obavezu da postupi u skladu sa izjavom radnika o isplati članarine iz zarade....

S A D R Ž A J

UVOD 3
1 Sindikalno udruživanje i delovanje 4
1.1 Posebna zaštita članova i predstavnika sindikata 5
1.2 Sticanje svojstva reprezentativnosti sindikata i udruženja poslodavaca 6
1.3 Preispitivanje reprezentativnosti 9
1.4 Način prevazilaženja nedostatka uslova za reprezentativnost 9
1.4.1 Štrajk 10
ZAKLJUČAK 12
LITERATURA 13