Kanilo Bensor Kavur

U razdoblju od dve godine, od marta 1859. do juna 1861, u Evropi se javlja jedna nova država koja se prostire na 259.320 kvadratnih kilometara i ima 21.777.000 stanovnika, sa prosečnom gustinom naseljenosti od 85 osoba po kvadratnom kilometru. Živi prevashodno od onoga što zemlja može da pruži: zemljoradnika je osam miliona, a industrijskih radnika i zanatlija tri miliona. Nije bogata ali veruje da jeste, jer je ubeđena daje šturost njenih najsiromašnijih pokrajina isključivo posledica nemara i ne¬znanja nasilnika koji su njima upravljali. Sloboda i jedinstvo vratiće zemlji izgubljena bogatstva, dobro skrivana tokom vekova. Ovo ubedenje nije lažna izvesnost kojom Italija započinje svoju istoriju ujedinjene zemlje. Umesto da sebi postavi pitanje o brzini kojom je put preden tokom pomenute dve godine, italijanska vladajuća klasa taj put doživljuje kao beleg koji očevidno označuje njenu sudbinu. Umesto da hladnokrvno pretrese činioce koji su pogodovali ujedinjenju poluostrva -slabost italijanskih država, aktivna pomoć Francuske u prvoj fazi i blago¬naklona neutralnost Engleske u drugoj - njoj je preče verovanje u sopstvene vrline i sopstvenu nadarenost. Evropa je u tome ohrabruje.
Italijanska zbivanja, još i više od onoga što se desilo u Grčkoj četrdeset godina ranije, izazivaju oduševljenje, podstiču na istorijska razmišljanja o rađanju nacije koja je istovremeno najdrevnija i najsavremenija država u zapadnom svetu. Primer Aleksandra Dime, koji oprema svoju jahtu kako bi u svojstvu hroničara pratio Garibaldijev pohod na Siciliju, i koji, u tek oslobođenom Napulju, prima od Junaka dvaju svetova naimenovanje i odgovornost za uvođenje novina, predstavlja samo jedan primer medu tolikim drugim. Svakako ima i onih koji pokazuju uzdržanost i izražavaju sumnje, zamerajući da vladanje južnim oblastima može da bude i suviše veliki zalogaj za pijemontsku administraciju. Napoleon III piše Vitoriju Emanuelu II da se „politički preobražaji grade vremenom i da potpuno združenje ne može biti trajno ukoliko pre toga nije duže vremena pripremano izgrađivanjem za¬jedničkih interesa, ideja i navika; ukratko rečeno, mislim daje ujedinjenje trebalo da usledi, a ne da prethodi jedinstvu (...)". Međutim, zar se smelo sumnjati u nepristrasnost francuskih prosuđivanja? Napoleon III je video gde mu se štićenica istrže iz ruku i, u roku od nekoliko meseci, postaje država sa 22.000.000 stanovnika, a već su se oko njega našli i oni koji su mu zamerali daje napravio veliku grešku.
Krupna pitanja koja su brinula Italijane krajem 1860. bila su:
- ple¬bisciti, ulazak vojske u južne oblasti,
- opsada Gaete,
- stav velikih sila,
- reagovanje svrgnutih vladalaca i pape,
- razmirice između Kavura i Garibaldija,
- uloga Macinija, i
- sudbina dobrovoljačkih formacija obrazovanih u prethod¬nim mesecima.
Sitna pitanja bila su ona koja su pogađala njihov svakodnev¬ni život: kakvi će biti novi zakoni i propisi; odnosi sa novim upravljačima, želje za jednim novim i bojazni da se ne izgubi staro mesto.
Predmet ovog rada biće jedna od gore navedenih ličnosti, veoma značajnih u istoriji Italije. Reč je o Kamilu Benso di Kavuru. Osnovni cilj rada jeste da prikaže i objasni ukratko život ovog političara kao i značaj njegove politike za Italiju a i šire.

UVOD
1 Kamilo Bensor Kavur 4
1.1 Život 4
2 Politika Kamila Kavura 8
2.1 Ujedinjenje Italije 8
2.2 Kavur i slovenski problem 13
2.3 Kavur i diverzantsko delovanje na Dunavu protiv Austrije 15
2.4 Kavur i Srbi 18
ZAKLJUČAK 19
LITERATURA 20