Kako umanjiti stres na radnom mjestu - menadzment ljudskih resursa

U cilju umanjivanja, tj. sprječavanja stresa na radnom mestu potrebno je poduzeti odreñene mere kako na individualnom nivou, tako i na nivou organizacije. Prevenciju stresa na individualnom i organizacionom nivou možemo prikazati na sledeći način21:


PREVENCIJA

Zdrave životne navike
• dovoljna količina sna
• zdrava i pravilna ishrana
• redovne fizičke aktivnosti


Poboljšanje radnih uslova
Određivanje prioriteta
• fizičko dobrostanje
• psihičko dobrostanje
• emocionalno dobrostanje
• duhovno dobrostanje
• socijalno dobrostanje
Poboljšanje zahteva posla
• smislenost
• predvidljivost posla
• broj radnih sati
• broj radnih dana
Upravljanje vremenom (slika 1.)
• dozvoliti prostor između projekata
• ne dozvoliti drugima da kontrolišu vaš raspored
• odrediti prioritete
• delegirati poslove
• dosadne poslove slediti zanimljivim
• ne nositi posao kući


Prepoznavanje potreba
• stimulacija zaposlenih
Priznavanje uspjeha i sankcionisanje
neuspjeha




Menadžment stresa i opšte preporuke u borbi protiv stresa

Sve veći broj ljudi u savremenom svetu, zbog neznanja ili ignorisanja signala stresa, trpe psihofizičke tegobe dugi vremenski period, oštećujući odreñene neurološke funkcije ili organe u telu. Stres menadžment obuhvata učenje ili sticanje vještina prepoznavanja stanja stresa i upravljanja sopstvenim životom uprkos stresorima sa kojima se neprekidno susrećemo, kroz kontrolisanje i smjenjivanje njihovog uticaja22. Naučene vještine pružaju osobi mogućnost da efikasno izañe na kraj sa teškim situacijama s ciljem da se oseća bolje i povrati osećaj kontrole u svoj život.


Stres menadžment ili upravljanje stresom obuhvata tehnike koje nam pomažu da uspješno savladamo stres, kako na radnom mestu, tako i u svakodnevnom životu. Za jednu uspiješnu karijeru kontrola stresa je ključna stvar. Za uspjeh nisu važne samo osobine kao što su samodisciplina, sposobnost i sistemski rad, već i sposobnost kontrolisanja negativnih osećaja kao što je stres i napetost.


Stres se ne može izbjeći jer niko ne može živjeti pod staklenim zvonom, ne sarañujući sa drugima i živeći samo po svojim željama. Poslovni ljudi i svi koji su izloženi razornom

djelovanju stresa morali bi da upoznaju sopstveni način reagovanja na stres da bi u svoj repertoar ponašanja mogli da uključe ponašanja djelotvornija od onih koja su ih dovela u stanje stresa. Najveći problem poslovnih ljudi je da shvate da su se preforsirali, da trebaju
„da stanu na loptu“, da im njihov organizam daje znak da nešto nije uredu. Ko na vreme ne može ili ne želi da shvati da mu je zbog stresa život ugrožen i da mora promijeniti način života – na kraju plati cenu.


Jedan od važnijih dijelova stres menadžmenta, odnosno nošenja sa stresom su tzv. strategije. Mnoge od tih strategija mogu se vrlo lako naučiti i nisu potrebna neka dodatna objašnjenja. Važno je napomenuti da ne postoji neka najbolja strategija, niti je jedna važnija od drugih. Prosto, ljudi moraju pronaći onu koja najbolje deluje u njihovoj
situaciji. Ključ uspiješnog života sa stresom je redovna upotreba sledećih strategija23:

• fizička aktivnost – fizičke aktivnost mogu uveliko smanjiti stres i intenzitet reakcija na stres. Posebno su značajne aerobne vježbe poput hodanja, trčanja, plivanja ili vožnje biciklom. Istezanje je korisno kod napetosti mišića. Aerobne vježbe podižu i nivo odreñenih hemikalija u mozgu koje poboljšavaju raspoloženje i čine nas zadovoljnijima samim sobom. Redovna fizička aktivnost vrlo je korisna strategija nošenja sa stresom;
• pisanje – sve je više istraživanja koja pokazuju kako pisanje o stresnim situacijama i okolnostima može pomoći opuštanju stresa i poboljšanju bolesti i stanja na koja utiče stres. Preporučuje se oko 10 do 15 minuta pisanja dnevno, a na papir možete prenijeti vaše viñenje stresnih situacija i vaših osećanja;
• razgovor o vašim osećanjima – izražavanjem i dijeljenjem svojih razmišljanja sa članovima porodice ili prijateljima moći ćete bolje razumjeti svoja osećanja;
• smijeh i plač – predstavljaju prirodne načine nošenja sa stresom i opuštanja napetosti. Oboje predstavljaju deo procesa zacjeljivanja rana;
• učestvovanje u aktivnostima u kojima uživate – organizovane aktivnosti pomažu otpuštanju napetosti, a mogu uključivati neki hobi, fizičku aktivnost ili umjetnost. Briga i igra s kućnim ljubimcima takoñe mogu pomoći.

Mnogi pokušavaju posljedice stresa ublažiti na neprikladan ili čak štetan način, konzumirajući nikotin, alkohol, kofein, šećer, sredstva za smirenje i sl. Ta sredstva koja nas potiču na akciju ili stimulansi djeluju tako da podstiču lučenje neurotransmitera serotonina, noradrenalina i dopamina, ali time uzrokuju stalne velike uspone i padove energije i raspoloženja. Organizam se s vremenom na njih privikava, tako da treba povećati dozu stimulansa za postizanje istog učinka. Upotreba već navedenih sredstava ne samo da ne smanjuje stres, već stvara zavisnost razbijajući prirodne antistresne mehanizme. Umesto uzimanja stimulansa i sredstava za smirenje, savremeni čovek bi trebao da nauči metode za izbegavanje stresa i smanjivanje njegovih štetnih učinaka. Neke od njih možemo sprovoditi sami, kao što je smanjenje obima dnevnih obaveza (radnih, porodičnih, školskih, društvenih), uvoñenje zdrave ishrane s mnogo vitamina i minerala, izbegavanje stimulansa i sedativa, uredan ritam spavanja i budnosti, redovna fizička aktivnost uz tehnike opuštanja i meditacije.


U cilju redukcije stresa na radnom mestu poželjno je da se povremeno obave razgovori s poslodavcem, šefom ili direktorom po pitanju planova firme, položaja uposlenika u firmi, mogućnosti napredovanja i poboljšanja radnog učinka uposlenika. Naime, uposlenici koji sa svojim kolegama i supervizorima otvoreno diskutuju o lošim radnim uslovima i doživljenom nezadovoljstvu manje su podložni stresu, frustraciji i sagorevanju od onih
koji po tom pitanju ostaju pasivni24.


Meñutim, ponekad je jedini način rješavanja stresa na radnom mestu promjena posla. Ukoliko se osoba nalazi na zaista stresnom radnom mestu i nijedan od gore navedenih savjeta joj ne može pomoći, onda je možda vreme za razmišljanje o promjeni radnog mijesta. No, prije davanja otkaza neophodno je dobro razmisliti o svemu budući da i gubitak radnog mesta i nezaposlenost takoñe sa sobom nose stres. Treba odlučiti šta donosi manje stresa: nezaposlenost ili nezadovoljstvo na sadašnjem radnom mestu?

---------------------------------------------------------------------
21 Filozofski fakultet u Sarajevu, predavanja, Mentalno zdravlje, doc. dr. Sibela Zvizdić
22 Filozofski fakultet u Sarajevu, predavanja, Mentalno zdravlje, doc. dr. Sibela Zvizdić
23 Filozofski fakultet u Sarajevu, predavanja, Mentalno zdravlje, doc. dr. Sibela Zvizdić
24 Filozofski fakultet u Sarajevu, predavanja, Mentalno zdravlje, doc. dr. Sibela Zvizdić