Kako odvratiti druge od pričanja...

I ti ćeš, svakako, mnogo puta zabaviti i sebe i društvo pričanjem nekih od ovih viceva... ali kako druge odvratiti od pričanja viceva? Kako obeshrabriti konkurente? E, pa, bar u tom pogledu nemaš razloga za brigu, jer su već razrađeni efikasni metodi koje možeš primenjivati u nepoštednoj borbi za status u društvu. Treba samo da ih dobro proučiš kako bi primenio neki od načina čim bi neko u tvom prisustvu pokušao da plasira neki vic.

Uzmimo, primera radi, vic o dami čiji sinčić stalno pravi neugodne ispade. I eto, toj dami treba da dođe na večeru neki fini gospodin koji ima ogroman, nabrekao, crven nos. Zato majka od ranog jutra bezbroj puta upozorava sina da ni slučajno ne spomene nos toga gospodina. Tokom večere, domaćica je sve vreme vrlo napeta i nespokojna, u strepnji da se njenom sinčiću ne otme neka reč u vezi sa zabranjenom temom, ali se mali ponaša kako se samo poželeti može. Pred kraj večere, već opuštena, domaćica se obraća gostu, servirajući mu kafu: "Koliko kocki šećera želite da vam stavim u nos?"


1. Slučaj (Vic ti je poznat)

Ako je neko u društvu počeo da priča taj vic, a ti ga već znaš, nemoj mu to reći. Time ionako ne bi postigao bog zna šta, jer bi on, iako malčice zbunjen, samo brže-bolje pribegao pričanju nekog drugog vica, pa si opet na istom. Bolje ga neko vreme pusti da priča. A onda, primeni jedan od sledeća 2 metoda koja ti stoje na raspolaganju:

Direktan metod - Kad taj što priča stigne otprilike do sredine vica, umešaj se: "A jel' to onaj vic gde domaćica pita gosta hoće li da mu stavi sećer u nos?"

Sadistički metod - Slušaj ga sa pažnjom, ljubazno nasmešen. A onda, kad on već stigne do same poente, reci je sam:
Pričalica: "... A onda, domaćica se okrene gostu pa ga upita..."
Ti: "...koliko kocki šećera želite da vam stavim u nos?"

To je udarac koji ne može ostati bez najtežih posledica - pričalica, ponižen,
jedino uspeva da te ošine besnim pogledom, a onda se naglo povlači prepuštajući teren.


2. Slučaj: (Ne znaš vic)

I tu ima više metoda koji će obeshrabriti i najornijeg pričalicu. Postoje 2 osnovna metoda:

Metod smeha u pogrešnom trenutku - Postaraj se da izgledaš kao idealni
slušalac koji sa uživanjem guta svaku reč onoga ko je započeo da priča vic:
Pričalica: "To je vic o jednoj gospođi čiji sin stalno pravi neugodne ispade. Kod nje treba da dođe neki gost što ima ogroman, nabrekao, crven nos..."
Ti: "Hahahahaaaa...! Stvarno dobar vic! Moraću da ga zapamtim!"
Pričalica: "Ali ne, sačekaj, još nije gotov!"
Ti (kao iznenađen): "Šta? Nije? A ja sam mislio... Izvini. Samo nastavi."
Pričalica (pogleda te pomalo nepoverljivo, pa nastavi): "Hmm... Nego, gde sam ono stao? A, da... Ta dama bezbroj puta upozorava svog sina da nipošto ne kaže ništa u vezi sa nosom toga gosta..."
Ti: "Hahahaaa... hahaaa! ... Šta? ... Ima još? O, izvini!"
Pričalica će te tu zgromiti pogledom, obrisaće znoj sa čela, pa će nastaviti da priča nervozno se vrpoljeci na stolici. Ne uznemiravaj ga više do kraja.
Pričalica: "... A domaćica ga onda pita: "Koliko kocki šećera želite da vam stavim u nos?"
Ti ostaješ nem.
Pričalica (ponavlja): "Kažem, pita ga: "Koliko kocki šećera želite da vam stavim u nos?"
Ti (nasmešeni, nestrpljivi da čujete nastavak): "Dobro, a onda?"

Malo njih preživi ovaj metod. Ali postoji i drugi metod, isto toliko efikasan:

Metod potpunog nerazumevanja - Pusti pričalicu da sve kaže do kraja. Stupi u akciju tek kad ispriča i poentu:
Pričalica: "A onda se domaćica obrati gostu i upita ga: "Koliko kocki šećera želite da vam stavim u nos?"
Ti: "U nos?"
Pričalica: "Da, u njegov nos!"
Ti (pomalo začuđen): "Ali zašto bi ona htela da mu stavi sećer u nos?"
Pričalica: "Ma nisi razumeo, pa stvar je u tome što..."
Ti: "Pa da, zato bih i želeo da mi se to objasni."
Pričalica: "Ali ona i ne želi da mu stavi šećer u nos! U tome i jeste vic!"
Ti: "Ipak, ti si rekao da je htela da mu stavi šećer u nos!"
Posle još nekoliko sličnih replika, pričalici će se oteti i koja krupnija reč, pa će se, ljut i postiđen, povući sa bojišta, što ti je i bio cilj!


Ima i drugih metoda da se ućutkaju oni što pričaju viceve, ali, eto, još nije
pronađen pouzdan metod kojim bi se obeshrabrili oni što objavljuju viceve na veb sajtovima.