Kablovski internet

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz informatike.

Дистрибуција телевизијског и радио програма путем кавловско дистрибутивних система у свету постала је свакодневница. Пратећи светске трендове и код нас се кабловска телевизија све више користи. Пренос сигнала кабловским путем далеко је квалитетнији од стандардног антенског преноса јер није подложно спољашњем утицају (сметњама узрокованим на пример временским приликама). Сваки систем има своје предности и мане али кабловски систем пружа знатно веће могућности. Омогућава корисницима пријем знатно већег броја канала о бољег квалитета чак и у местима где је пријем антена отежан. Не само што омогућава квалитетнију и разноврснију телевизију, кабловски систем пружа и многе друге услуге као што су: кабловски интернет, видео надзор, видео на захтев, контролу потрошње струје и воде, обезбеђења објекта алармних система, итд.
Кабловска телевизија већ постоји, у великој мери, код нас међутим то није права кабловска већ антенски систем односно систем за дистрибуцију радио и TV сигнала. Недостатке постојећих тзв. кабловских система, бар како кажу стручњаци, осетиће наредне генерације. Разлика између постојеће мреже кабловске телевизије и кабловско дистрибутивног система (KDS) је пре свега у могућности интерактивног рада коју KDS пружа. Кабловско дистрибутивни систем је широкопојасна мултимедијална мрежа помоћу које корисник комуницира са станицом и по жељи добија појединачне сервисе. Код кабловске телевизије неке фирме данас нуде примају се програми који се дистрибуирају свима, а појединачни корисник се не препознаје. Управо то комуницирање са станицом, односно интерактивност, јесте главна карактеристика KDS система: двосмерни пренос сигнала подразумева не само да корисник пасивно прима TV и радио програм, већ утиче и на избор садржаја.
У овом дипломском раду објашњена је структура (нивои) мултимедијалног кабловско дистрибутивног система као и технологије које се користе за изградњу кабловске мреже, као и кабловски интернет који је главна тема дипломског рада.

2. КОНЦЕПТ УМРЕЖАВАЊА

Идеја умрежавања је дуго присутна и има много значења, па је у речницима могуће пронаћи више различитих дефиниција. Једна од њих је да умрежавање представља систем у коме је више независних рачунара повезано у циљу заједничког коришћења података или спољних уређаја. Кључне речи у овој дефиницији су "заједничко коришћење". Овде се налази сама суштина умрежавања. Умрежавање се може посматрати као мрежа једног тима. Кроз напоре свих који су укључени у тим – заједничко коришћење времена, талента и ресурса – стиже се до коначног циља.

2.1. РАЧУНАРСКА МРЕЖА

За два рачунара се каже да су међусобно повезана ако могу да размењују информације. Рачунарска мрежа представља групу самосталних рачунара који су међусобно повезани тј. који могу међусобно да размењују податке. Када се каже да су рачунари самостални односно аутономни то значи да између њих постоји однос надређени/подређени (енг.: master/slave). Према томе, ако један рачунар може присилно да покрене, заустави или управља другим рачунаром, онда ова два рачунара нису самостална, па систем са једним надређеним и једним подређеним не представља мрежу.
Рачунарске мреже су се развиле из потребе сталног заједничког коришћења информација. Рачунари су моћни зато што могу да обрађују огромне количине података веома брзо. Ипак, њухов озбиљан недостатак је што немају могућност ефикасног дељења тих података са другим рачунарима и корисницима. Некада је било неопходно да корисници одштампају или копирају документе уколико желе да их неко други мења и уређује. Такође, није постојао ни једноставан начин да се те промене интегришу у оргиналан документ. Овај начин рада познат је као "рад у самосталном окружењу",

1. УВОД 1
2. КОНЦЕПТ УМРЕЖАВАЊА 2
2.1. РАЧУНАРСКА МРЕЖА 2
2.2. РАЧУНАРСКА МРЕЖА 4
2.3. ТОПОЛОГИЈА РАЧУНАРСКИХ МРЕЖА 6
2.4. ПОДЕЛА МРЕЖА У ЗАВИСНОСТИ ОД ЊИХОВЕ ВЕЛИЧИНЕ 8
2.4.1. ЛОКАЛНЕ МРЕЖЕ 8
2.4.2 ГРАДСКЕ МРЕЖЕ 9
2.4.3 ГЛОБАЛНЕ РАЧУНАРСКЕ МРЕЖЕ 10
2.5. ПОДЕЛА РАЧУНАРСКИХ МРЕЖА У ЗАВИСНОСТИ ОД НАЧИНА КОРИШЋЕЊА ИНФОРМАЦИЈА 12
3. ИНТЕРНЕТ 14
3.1. НАСТАНАК ИНТЕРНЕТА 16
3.1.1. МРЕЖА ARPANET 16
3.2. МРЕЖА ИНТЕРНЕТ 19
3.3. НАЧИНИ ПРИСТУПА ИНТЕРНЕТУ 21
4. ОСНОВНИ ПОЈМОВИ КАБЛОВСКО ДИСТРИБУТИВНИХ СИСТЕМА 25
4.1. ПРИМЕРИ СИСТЕМА ЗА КОРИШЋЕЊЕ КАБЛОВСКО ДИСТРИБУТИВНИХ СИСТЕМА 29
4.2. ГЛАВНИ СЕРВЕРИ САВРЕМЕНИХ КАБЛОВСКО ДИСТРИБУТИВНИХ СИСТЕМА 30
4.3. ИНТЕРАКТИВНА ТЕЛЕВИЗИЈА 30
5. КАБЛОВСКИ ИНТЕРНЕТ 32
6. ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА DOCSIS СПЕЦИФИКАЦИЈА 36
6.1. DOCSIS ФЕРЕНТНИ МОДЕЛ И АРХИТЕКТУРА 36
6.2. КАРАКТЕРИСТИКЕ DOCSIS СИСТЕМА 39
7. ШИРОКОПОЈАСНА ИНТЕРНЕТ ТЕХНОЛОГИЈА 42
7.1. ПОВЕЋАЊЕ РОБУСНОСТИ И ШИРИНЕ ПРОПУСНОГ ОПСЕГА CATV UPSTREAM КАНАЛА 44
8. КОАКСИЈАЛНИ КАБЛОВИ 45
9. ПРИМЕНА НОВИХ ТЕХНОЛОГИЈА У КАБЛОВСКО ТИСТРИБУТИВНИМ СИСТЕМИМА 51
9.1. HFC МРЕЖЕ 52
10. ЗАСТУПЉЕНОСТ КАБЛОВСКОГ ИНТЕРНЕТА 54
10.1. ПРЕДНОСТИ КАБЛОВСКОГ ИНТЕРНЕТА 54
10.2. НЕДОСТАЦИ КАБЛОВСКОГ ИНТЕРНЕТА 55
10.3. ПОРЕЂЕЊЕ КАБЛОВСКОГ ИНТЕРНЕТА И DSL-A 56
11. ЗАКЉУЧАК 58
12. ЛИТЕРАТУРА 59