Jezik kao važan element komunikacije

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.



ЈЕЗИК – БИТАН ДЕО КУЛТУРЕ

Језик је један од најбитнијих ако не и најбитнија карактеристика човека и људског друштва уопште. Као један целовит систем она обухвата сва човекова достигнућа, материјалне и нематеријалне, духовне природе која обухвата знање, веровање, уметност, морал, језик и обичаје као и све друге способности које човек стиче као члан друштва.
За развој културе неопходне су бројне симболичке активности у чијем је стварању учествовало целокупна човекова природа, па се због тога култура схвата као симболичка активност. На основу тога је амерички теоричар културе Леслин Вајт тврдио да без симболичког општења не бисмо имали ни културе. Њуди свакодневно улазе у разговоре са другим људима, и опште са њима служећи се „артикулисаним говором“, те се на тај начин они користе симболичким активностима. Разговор или општење са другима, прављење алатки за рад, коришћење магијским чинима, тумачење снова, и многе друге активности човека, сматрају се симболичким понашањем.
Данас се у социологији културе разликују два значења овог појма:
1) У ширем смислу она подразумева тзв. Духовну али и материјалну културу која означава укупност свих ствари; производних средстава и материјалних добара;
2) У ужем смислу „култура се своди само на систем духовних вредности;на језик, религију, обичај и морал, филозофију, науку, уметност и масовну културу.
Сваки народ поседује своју културу и у том смислу се разликују национална и општа култура. Свака посебна, национална култура представља организовану целину састављену од низа елемената:
- поглед на свет;
- вредносних система и оријентације;
- институција;
- језик и
- материјалне области.
Сви ови елементи чине културну целину у којој влада унутрашње јединство, што много доприноси јаснијем уочавању разлика између посебних националних култура. Када се две различите културе нађу у трајнијем међусобном додиру, оне активно утичу једна на другу. Тако и у нашем језику долази до појаве речи или израза турског, латинског, грчког, енглеског или неког другог порекла. Неки од турцизама који се користе у нашем језику су: авлија-двориште, бусија-заседа, ђердан-накит који жене носе око врата; кирија-станарина који плаћа закупац стана, и многи други изрази. . .