Javni službi i policiska etika - policiska etika

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Denes vo mnogu evropski zemji se vrši reorganizacija na policijata so cel unapreduvawe na nejzinata organizacija poefikasno da dejstvuva. Osobeno se raboti na sozdavawe na zaednički standardi za policijata ne samo vo nacionalno, tuku i vo međunarodno i regionalno nivo. Vo ovie standardi se gradat standardi za policiskiot službenik koj obavuva javna služba kako profesionalec so visoki etički normi vo celokunoto odnesuvawe i postapuvawe so građanite. Ovie napori vsušnost ne se samo za unapreduvawe na policiskata struka, tuku na celiot državen aparat, a osobeno javnite službi čii aktivnosti se prepoznatlivi i baraat visok stepen na zakonito postapuvawe, legalitet vo postapkite i golemo poznavaw i vladeewe na pravoto. Kolku poveće se afirmiraat slobodata i pravata na čovekot, čovekovoto dostoinstvo, humanist vo postapuvaweto, počituvawe na demokratijata itn. Tolku stanuvaat značajni univerzalnite vrednosti što gi nudi moralot i kodeksot na policiskata etika.

Sodržina:

Policijata kako del od javnata služba vo pravilata za svoeto postoewe se poveće se založuva za humano i ne represivno opštestvo koe nad se se založuva i gi počituva čovekovite prava i sloboda. Edno od prvite i najvažni griži na sekoja pravna država e da ima česna, stručna i efikasna policija .
Javnata služba kako pravna institucija nastanala vo Francija koja ja razvil i oblikuval profesorot po pravo Leon Digi. Spored nego celoto upravno pravo e pravo na javnite službi. Tie vo sebe nesodržat pravila na zapoved tuku pravila na ureduvawe i upravuvawe so javnite službi. Spored nego toa ja pretstavuva sekoja dejnost od opšt interes čie neizvršuvawe vo opštestvoto može da predizvika socijalni potresi. Ottuka i potrebata državata koja raspolaga so instrumenti da gi koregira i obezbedi tie aktivnosti .
Vo niedno sovremeno opštestvo poedinecot sam nemože da gi ostvaruva svoite potrebi, ottuka i definicijata za javnite službi deka se servis na građanite koi gi zadovoluvaat nivnite zaednički opštestveni interesi. Dolg vremenski period vo opštestvata vladeela t.n. manifakturno proizvotstvo vo koe poedinecot najgolem del od svoite potrebi sam gi proizveduval, a mnogu malku za pazarot. Duri vo 19 vek so pojava na liberalniot kapitalizam kade dvigatel na se beše profitot, proizvotstvoto se preorientira kon pazarot, a so toa konkurencijata stanuvaše se pogolema i se javija potrebi od ureduvaweto na brojni odnosi vo opštestvoto, a osobeno socijalnite...